Godinu za nama obeležila je pandemija koronavirusa, ali i sprovođenje imunizacije stanovništva, koja je počela početkom godine. Vranjski Zdravstveni centar koji zbrinjava pacijente iz Pčinjskog i Kosovsko – pomoravskog okruga dobio je novo rukovostvo. Na čelo ustanove imenovan je hirurg dr Saša Đorđević. On je u novogodišnjem intervjuu razgovarao sa novinarima VOM-a o problemima, izazovima i planovima vezanim za unapređenje zdravstvenih usluga.
VOM: Krajem avgusta ove godine nakon višemesečnih spekulacija na temu Vašeg izbora postavljeni ste od strane resornog ministarstva za direktora vranjskog Zdravstvenog centra. Bilo je mnogo raznih verzija priča oko toga zbog čega se toliko dugo čekalo na Vaše postavljenje, a jedna od njih je bila da Vi niste hteli po svaku cenu mesto direktora, već ste imali svoje uslove. Šta je od svega toga istina?
Dr Saša Đorđević: Istina je da Ministrastvo zdravlja RS donosi kadrovska rešenja i da je sa te instance doneta odluka da se upravo ja nađem na tom mestu. Podsećam Vas da sam u prethodnom periodu obavljao funkciju upravnika Bolnice, kada je i otvoren i pušten u rad novi hirurški blok.
VOM: U više navrata se po medijima provlačila floskula da u zdravstvu nema mesta politici i da Vi želite da stavite struku ispred politike. Ipak, iako niste zvanični član vladajuće stranke učestvujete u radu Saveta za zdravstvo SNS-a, odbornik ste u skupštini grada, pa se nameće pitanje koliko je važno imati političku podršku?
Dr Saša Đorđević: Podsetio bih Vas takođe na činjenicu da se Zdravstveni centar već nekoliko godina unazad nalazi u blokadi, što umnogome ometa osnovno fukcionisanje sistema. Nesporno je da lokalna samouprava itekako ima razumevanja za probelme sa kojima se suočavamo naročito sad u vreme epidemije, kao i tekućih radova na rekonstrukciji i da pruža pomoć za lakše funkcionisanje u vremenu navedenih otežanih uslova. Grad Vranje, Vlada RS, resorno ministarstvo, ministarstvo finansija mnogo ulaže u zdravstvo juga Srbije te je potpuno logično da učestvujem u radu organa koje ste pomenuli.
VOM: U vreme završetka radova na izgradnji Hirurškog bloka, bili ste upravnik bolnice, sada se završava još jedan važan projekat a to je obnova palijatovnog dela bolničkih odeljenja, čuveni projekat Bolnica pod istim krovom, u kojoj su fazi ovi radovi i kada se očekuje njihov završetak?
Dr Saša Đorđević: Kao što znate, radovi na rekonstrukcii paviljonskog dela bolnice su u toku, napreduju i odvijaju se predviđenom dinamikom te smo blizu završetka projekta „Bolnica pod istim krovom“. Moram da kažem da se radovi izvode na nekoliko različitih lamela , i da nisu svi u istoj fazi, na jednom delu očekujemo završetak radova dosta ranije od predviđenog roka za kompletan završetak rekosntrukcije. Završetak komletne rekonstrukcije predviđa se za oktobar 2022.
VOM: Kada ste postali prvi čovek najvećeg zdravstvenog sistema na jugu Srbije, šta Vam se učinilo kao najveći problem, a šta smatrate onim što dobro funkcioniše u vranjskom zdravstvu?
Dr Saša Đorđević: Problema je bilo mnogo, i to po svim aspektima, kako medicinskim tako i nemedicinskim. Ti problemi su nažalsot i dalje aktuelni i mi svakodnevno radimo na rešavanju istih. Dobro je što su svi zapošljeni itekako bili svesni težine problema sa kojima se suočava zdravstveni centar i prepoznali potrebu da svi zajedno učestvujemo u rešavanju istih. Podrška zapošljenih je nešto što je od neprocenjivog značaja za svakog rukovodioca, a naročito u delatnosti i ustanovama kao što je naša , gde je timski rad važniji od svega.
VOM: Iako se o pandemiji Kovid virusa govorilo kao o nečemu privremenom, na par meseci se bolnički kapaciteti ponovo pune. Da li će se nešto uraditi u smislu unapređenja pružanja zdravstvenih usluga kovid pacijentima, jer neosporna je činjenica da su uslovi naročito u takozvanoj staroj Hirurgiji daleko od pristojnih. Da li će se nešto menjati u tom pogledu?
Dr Saša Đorđević: Sa završetkom radova na rekonstrukciji Infektivnog odeljenja dobićemo mnogo bolje uslove sa 35 bolesničkih postelja, centralnim dovodom kiseonika, liftom za teže i slabije pokretne pacijente. Podsećam Vas da je u zgradi stare hirurgije do pre samo dve godine funkcionisalo odeljneje hirurgije sa dve operacione sale i 56 postelja. Pratićemo epidemiološku situaciju i u zavisnosti od iste svakako ćemo se potruditi da poboljšamo uslove i u preostalom delu kovid sistema.
VOM: Šta će Vranjanci dobiti završetkom radova na paviljonskom delu Bolnice? Koliko će biti unapređena zdravstvena usluga i koliko će sistem rada biti drugačiji?
Dr Saša Đorđević: Zdravstveni osiguranici rekonstrukcijom dobijaju bolju dostupnost polikliničkih ambulanti, bržu i savremeniju dijagnostiku, savremeno opremljene stacionarne prostorije, zatvoren sistem protoka bolesnika nove i proširene kapacitete intenzivne koronarne jedinice, poluintenzivnog lečenja, u svakom slučaju dobijamo bolje uslove boravka hospitalizovanih pacijenta na svakom odeljenju.
VOM: Koliko aktuelna pandemija dozvoljava da se redovne zdravstvene usluge pacijentima pružaju bez problema? Da li postoje liste čekanja za preglede i koliko se prosečno čeka na specijalističke preglede?
Dr Saša Đorđević: Svesni smo da je aktuelna pandemija definitivno otežala redovno funkcionisanje zdravstvenog sistema i pružanje usluga pacijentima. Kovid sitem je angažovao veliki broj kako zdravstvenih radnika tako i nemedicinskog i tehničkog osoblja. Na sekundarnom nivou u okviru kovid bolnice angažovano je 53-55 lekara i 80-85 sestara-tehničara, a u sitemu primarne zaštite (ATD ambulanta i dečji kovid) angažovano je 23-25 lekara i 53-55 medicinskih sestara-tehinčara. Razumljivo je da se to odražava na funkcionisanje non-kovid sitema i na polju primarne i sekundarne zdravstvene zaštite.
VOM: Da li će u godini pred nama biti problema sa nedostatkom kandra u smislu određenih specijalističkih grana i kako će eventualni problemi biti prevaziđeni?
Dr Saša Đorđević: Poznato je da je taj problem datira niz godina unazad, jer se nije vodilo računa o kadrovskim rešenjima, kao i zanavljanju kadrova prema potrebama Zdravstvenog centra. Suočavamo se sa problemima nedovoljnog broja urologa, ortopeda, neurologa. Znate da je za stvaranje novog specijalističkog kadra potrebno najmanje 5 godina, tako da ćemo se i u narednim godinama suočavati sa ovim problemom. Situaciju sa edukacijom i specijalizacijama dodatno otežava kovid pandemija jer su i lekari koji su tenutno na specijalizaciji angažovani u kovid sistemu, što svakako prolongira njihove specijalističke studije. Za pomoć u rešavanju ovih problema obraćamo se resornom ministarstvu i nadamo se da ćemo uspeti da rešimo bar neke od postojećih.
VOM: Koliko je novo rukovodstvo Zdravstvenog centra spremno da direktno odgovora na primedbe pacijenata i na šta se najčešće primedbe odnose?
Dr Saša Đorđević: Rukovodstvo Zdravstvenog centra za sve opravdane primedbe pacijenata, sprovodi sve predviđene procedure, kontrole i otklanjanje eventualnih propusta, u zavisnosti od primedbi. Međutim, moram reći da pored opravdanih postoje i neopravdane primedbe pacijenata, sa vrlo neprimerenim zahtevima. Uglavnom primedbe pacijenata su uobičajene i odnose se na čekanje, brzinu zakazivanja specijalističkih pregleda, itd. Svakom od pacijenata je njegov problem najteži, i to je negde razumljivo, ali isto tako moramo da razumemo da aktuelna epidemiološka situacija, zatim radovi na rekonstrukciji otežavaju i samim zaposlenim efikasniji i brži rad.
VOM: Pored redovnih poslova godinu za nama obeležio je i proces imunizacije stanovništva, kako ste zadovoljni kako se ovaj proces odvija u našem gradu?
Dr Saša Đorđević: Imunizacija stanovništva sprovodi se po instrukcijama nadležnih institucija, svedoci smo da imamo dovoljno vakcina, kako po broju tako i po vrsti. Vakcinacija teče zadovoljavajuće, sa novim prostornim rešenjem, sa dovoljnim brojem angažovanih zdravstvenih radnika.
VOM: U toku aktuelne pandemije bili ste i lično u ulozi pacijenta i suočili se sa koronom, iz ovog ugla šta bi ste poručili sugrađanima kada je u pitanju vakcinacija?
Dr Saša Đorđević: Nažalost, suočio sam se sa teškom kliničkom slikom kovid infekcije, teškom obostranom upalom pluća, lečen hospitalno 31 dan, od čega 29 dana na permanentnoj kiseoničnoj potpori. Teško je i opisati osećaj kad se borite za vazduh. Nakon izlečenja sproveo sam kompletnu imunizaciju, primivši sve tri doze vakcine. I pored toga strogo se poštujem epidemiološke mere, što svima preporučujem. Jedino oružje koje u ovom trenutku posedujemo protiv korone je vakcina. Svedoci smo da je najveći broj teško obolelih nevakcinisan što kao podatak govori samo za sebe i šalje jednu jaku poruku kojoj se i sam pridružujem, a to je, vakcinišite se, zaštitite sebe i svoje bližnje, ne dozvolite da predrasude upravljaju vama i nanesu vam nepovratnu štetu.
VOM: Šta smatrate najvećim uspehom Zdravstvenog centra u godini za nama, a šta je ono što se mora unaprediti?
Dr Saša Đorđević: Godina za nama je bila teška ne samo nama zaposlenim u zdravstvu, našim osiguranicima i pacijentima, već generalno svima. Nesumnjivo da će se ekonomske, zdravstvene, socijalne posledice iste tek osetiti u jačem obimu. Teško je bilo raditi i biti efikasan u svakoj sferi delatnosti, a naročito u tako osetljivoj kao što je zdravstvo, utoliko pre što smo u ovim teškim danima pod lupom javnosti. Morate priznati da je teret pandemije izuzetno težak i da se zdravstveni radnici svakodnevno već mesecima unazad suočavaju sa problemima najraznovrsnije prirode.
Kao odgovor na Vaše pitanje, daću Vam samo nekoliko statističkih podataka, koji se tiču u pruženih usluga u periodu od početka godine do početka decembra. Broj prvih i kontrolnih pregleda u ATD ambulanti 61.140, urađeno je 28.783 laboratorijske analize, 26.633 rendgenskih snimaka pluća, 1.125 PCR testova, 27.238 brzih antigenskih testova. U dečjem kovidu bilo je 13.098 prvih i kontrolnih pregleda, 8.924 laboratorijkse analize, 41 PCR test i 7.449 brzih antigenskih testova. Ukupan broj hospitalizacija u sekundarnom delu naše ustanove bio je 18.221 od čega je samo u kovid sitemu bio hospitalizovan 2.751 pacijent, broj specijalističkih pregleda u kovid bolnici 26.641, 1.831 PCR test i 12.871 brzi antigenski test. I pored ograničavanja elektivnog, tzv „hladnog“ operativnog programa urađeno je 2.884 operacije, 1.275 porođaja. Ukupan broj specijalistih pregleda u non kovid sitemu bolnice je 192.977, kao i 1.023 pregleda onkološkog konzilijuma i 13.312 urađenih dijaliza. Broj pregleda u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, u navedenom periodu- 411.390. I kao što sam rekao, ovi podaci govore sami za sebe, ljudski resursi su svakako u ovim teškim vremenima ono na šta se moženo osloniti i to su pokazali svojim zalaganjem. Ono što se mora unaprediti i na čemu svi zajedno radimo, uz pomoć resornog ministrastva i Vlade RS, je svakako osavremenjavanje postojeće i nabavka nove dijagnostičke opreme i zanavljanje kadrova Zdravstvenog centra koje će pratiti već tekuće radove na rekonstrukciji bolnice. U tom smislu očekujemo veliki pomak u toku predstojeće godine, koja će nam svima doneti boljitak, zaposlenima bolje uslove za rad , a osiguranicima bržu, dostupniju i savremenju zdravstvenu zaštitu.
Razgovor vodili novinari redakcije
Napomena: Zabranjeno prenošenje i korišćenje intervjua ili njegovih delova bez odobrenja redakcije
