16.1 C
Vranje
utorak, jun 18, 2024
Prikaži još
    NaslovnaMigracijeLjudi na putuBujanovac: Pakistanski dvojac na putu

    Bujanovac: Pakistanski dvojac na putu

    Na jugu Srbije aktivna su četiri izbeglička kampa Vranje, Bujanovac i Bosilegrad, kao i Preševo koje je pre par dana ponovo počelo sa radom, a usled povećanog priliva izbeglica poslednjih sedmica u Srbiju.

    Nedavno smo posetili kamp u Bujanovcu gde smo porazgovarali sa korisnicima ovog kampa. Nekadašnju zgradu pogona „Svetlost“ sada koristi oko trista izbeglica. Kapaciteti samog smeštaja su odavno premašeni i situacija je teška.

    Među onima koji koriste usluge kampa u Bujanovcu je i pakistanski dvojac Džimi Han i Šarohan Banarskan. Dvojica momaka potiču iz tipičnih porodica kada je u pitanju Pakistan, višečlane zajednice u kojima se prepliće nekoliko generacija. Obojica su na put krenula iz želje za bolim životom. Han je ambiciozniji, učio je školu i radio tri godine u bolnici:

    Foto: Ivan Mladenović

    Želja mi je da upoznam Evropu, nove ljude i naravno da nastavim da se bavim poslom medicinskog tehničara. Ambiciozan sam i verujem da ću uspeti na kraju da priuštim sebi normalan život u kojem ću živeti od svog rada – kaže Han koji je srednji od petorice braće.

    Šarohan je mlađi četiri godine, ima 21, od svog prijatelja kojeg je stekao u Bujanovcu. Njegova porodica je nešto brojnija, odnosno pord četvorice braće ims i sestru.

    Foto: Ivan Mladenović

    Odrastao sam u veoma siromašnoj porodici. Svakodnevno smo se susretali sa nemaštinom, ponekad nismo imali ni za hranu. Jednostavno, želja za boljim životom, želja da pomognem svojoj porodici u Pakistanu tako što bi im slao novac, pokrenulo me je sve to da pođem na ovaj put. Ja sam najstariji od dece i spreman sam da radim bilo koji posao bilo gde u Evropi samo da bih zaradio dovoljno za moje u Pakistanu. – kaže omaleni Šarohan.

    Han je su svom rodnom gradu Gudžravalu radio u Bolnici, ima iskustvo i rada u Turskoj gde je bio angažovan u pekari pa i to znanje nosi sa sobom u zapadnu Evropu.

    Prvo sam bio u Kuvajtu, zatim u Turskoj. Ovde u Srbiji sam tek tri meseca, koliko sam bio i u Grčkoj. Iz svake zemlje u kojoj sam boravio nosim neko iskustvo. Ona loša se trudim da zaboravim, odnosno da naučim nešto iz svega što sam prošao .

    A, prošao je mnogo toga Han i naglašava da nigde nije bilo lako jer si u drugoj zemlji uvek izbeglica, stranac.

    Ljudi se plaše od nepoznatog, bez razloga jer treba da znaju da smo i mi ljudi kao i oni. Ipak, kada je ova tema u pitanju moram da priznam da u Srbiji žive hrabri ljudi. Hoću da kažem da se u vašoj zemlji nisam susreo sa predrasudama do sada. Mnogi hoće da pomognu čim im priđeš i pitaš nešto i to mnogo znači, verujte mi – kaže ovaj mladić.

    Šarohan nije imao tako živopisno iskustvo po pitanju zaposlenja. Od kada je krenuo iz rodnog Pešavara boravio je samo u izbegličkim kampovima, a kratak period je radio kao konobar. Za razliku od Hana koji je na putu već pet godina, on putuje „samo“ godinu dana.

    Radio sam kod kuće samo poljoprivredu. U to se razumem najbolje dok za druge poslove koji postoje, verujem da ću ih naučiti vremenom. Baš mi se svideo poziv konobara i voleo bihda nastavim time da se bavim – bio je kratak Šarohan.

    Pored zemlje porekla, ovu dvojicu momaka spajaju Bujanovac, Srbija i zajednička ljubav prema kriketu. Slobodno vreme u kampu provde upravo igrajući ovu nama malo poznatu igru.

    Život u kampu ume da buďe monoton i ako se sam ne izboriš da ti bude interesantno, onda si gotov. Postoji velika šansa da upadneš u depresiju. Pre svega, porodica ti nedostaje, tvoji prijatelji, tvoj grad – kaže Han, a Šarohan ga dopunjuje: Pored obroka i spavanja mnogo vremena provodimo i na internetu kako bi bili u kontaktu sa svojom porodicom. Ipak, to nije dovoljno i zato je tu kriket koji svi ljudi iz Pakistana vole.

    Džimi i Šarohan sede za stolom u improvizovanoj učionici u kojoj su mnoge izbeglice učile prve reči srpskog, engleskog i drugih jezika, u kojoj su se mnogi po prvi put susreli sa i sa tablicom množenja. Iz očiju obojice momaka iz Pakistana blista ista nada, nada za boljim životom. Čekajući te dane u zgradi „Svetlosti“ traže i neki svoj zrak koji će ih ogrejati.

    Autor: Bratislav Čukić

    Foto: Ivan Mladenović

    Ovaj tekst urađen je u okviru projekta „Ljudi na putu“, koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja.

    Stavovi izneti u tekstu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

    Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 61 6040777 (WhatsApp / Viber / Telegram).
    spot_imgspot_imgspot_imgspot_img

    Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala VOM. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija "VOM" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

    Popularno

    ČITAOCI PIŠU: Sve je bilo na evropskom nivou, hvala dr Mimi

    Nadam se da neću ništa novo reći, ako kažem da je danas prava retkost pronaći lekara koji dovoljno savesno brine o svom pacijentu i...

    Jumkov bazen počinje sa radom sledeće nedelje

    Pronađena droga u Vranjskoj Banji