Već godinu i po dana nisam odgledala ni jednu predstavu vranjskog teatra. Nije to nikakav hir, ni bunt već splet okolnosti koje su diktirale druge prioritete. Zbog toga sam sa nestrpljenjem čekala predpremijeru predstave „Božji ljudi“.
Uvek sam radoznala kako će neki reditelj doživeti Borin senzibilitet, na koji sam lično slaba i sa nestrpljenjem sam gledala u skromnu scenografiju, očekujući puno od glumaca kojima ne bi trebalo da bude problem da igraju Boru i to na dijalektu.
Ono što na početku moram da istaknem je neobično dobra muzika za predstavu, koja publici neda mira od trenutka kada uđe u salu do trenutka kada se glumci poklone na kraju predstave.
Rediteljka Nataša Radulović je već nagovestila da su glumci savladali i muziciranje. „Šef“ Božjim ljudima, strog ali pravičan Ljuba (uloga pripala Bojanu Jovanoviću), svira violinu i parira (zaista) mladoj glumici Jeleni Filipović, kojoj se odlično snalazi sa dairama i koja je uspela da dominira na sceni iako je podela uloga ovoga puta takva da je svako mogao na svoj način imati glavnu ulogu.
Elem, šalu na stranu generacija glumaca koje gledamo danas, na nazovi, sceni vranjskog pozorišta su već zreli ljudi i zreli umetnici, osim Bojana Jovanovića, tu su Milena Stošić, Marko Petričević i Tamara Stošić. Zbog toga je valjda Jelena Filipović zaista mlada glumica koja je osvežila ovaj ansambl.
Vratimo se predstavi, netipično za glumce iz Vranja ali Bojan Jovanović je uspeo da se izbori sa sviranjem violine, ali ne i sa savršenim igranjem na dijalektu.
Sa druge strane Milena Stošić je konačno dobila ulogu gde može da pokaže svoje glumačke sposobnosti. Naime, po mom ličnom mišljenu ova uloga je baš „legla“ Mileni koja je zaista uspevala da tokom cele predstave (uglavnom su sve vreme glumci na sceni) uspevala da na sebe zadrži pogled publike.
Žena koja je pogrešila i koja ponosno nosi svoj krst, umire za ljubav i zbog ljubavi koju na kraju shvata da ustvari nema. Smela scena u kojoj Milena stoji naga na bini je nešto što je na trenutak šokiralo publiku, dajući za vranjske prilike neobičnu erotsku umetničku notu ovoj predstavi.
Njen partner u predstavi Marko Petričević takođe je izneo ulogu grubijana koji na kraju plače za svojom ljubavlju i živo i realno prikazuje onu emociju koju je Bora tako živo i slikovito opisao u svojim delima.
Odlična moć rediteljke da od ansambla izvuče maksimum, stavljajući u prvi plan mlađe snage vidi se i u slučaju uloga koje su pripale Tamari Stošić i Nenadu Nedelјkoviću. Poslednjih godina Tamara svojim glumačkim bravurama ne ostavlja nikog ravnodušnim. U Ovoj predstavi naizgled je u senci, ali samo naizgled jer na kraju ipak uspeva da svojoj ulozi da maksimum, zbog čega i njen partner Nenad Nedeljković biva primećen na sceni.
Radmila Kocevska iako prisutna tokom predstave tek na kraju pokazuje veličinu svoje uloge kada neminovno budi publiku koja je na trenutak uljuljkana čudnim ljubavnim raspletima koji fakat dramskim momentima bude tugu, izazivaju osmeh i po koji uzdah.
Glumačku priču zaokružuju Aleksandar Mihajlović i Dragan Živković kojima gluma na dijalektu nikada nije predstavljala problem.
Na kraju ponovo ne mogu, a da ne pomislim kako bi bilo da ova predstava koja me nije ostavila ravnodušnom izgleda kada se igra na pravoj pozorišnoj sceni, potpomognuta kvalitetnijim tehničkim pristupom.
U svakom slučaju ovaj moj lični utisak nije merilo kvaliteta, naprotiv svoj sud će dati publika koja će predstavu moći da vidi premijerno večeras na otvaranju Borinih pozorišnih dana, ali i struka jer sam nekako sigurna da će ovo ostvarenje će na festivalima pozorišne umetnosti biti pozitivno ocenjeno.
Kad god želim da napišem moglo je i bolje, ja pomislim da ipak ovi ljudi daju najbolje jer ne dozvoljavaju da i to malo što je ostalo od kulture u našem gradu nestane.
Iako su ne samo u predstavi, već i u svom radu, beskućnici već šest godina, na groblju sahranjenih očekivanja, gde se na trenutak ukaže tračak nade da se nešto može promeniti,oni se i dalje dostojanstveno bore.
Uostalom možda je to jedini ispravan put da se Pozorištem dođe do Pozorišta.
Srećni 38. Borini pozorišni dani svima koji slave ….
