Par godina unazad u ulici Vladimira Vujovića, tu negde oko sredine na javnoj zelenoj površini, bila je postavljena mrežasta korpa za prikupljanje plastičnog otpada. Malo izubujana od nespretne manipulacije ali kako-tako služila je svojoj svrsi. Prihvatala je svu plastičnu ambalažu koju bi revnosne komšije donele i ubacile u nju. A stilovi ubacivanja su bili različiti. Od zakucavanja u „in your face“ stilu do šuteva sa poludistance kada bi samo zastali autom i flašu po flašu ubacivali kao nekad Sale Đorđević trojke.
I trajalo je to nekako. Najveći „zločin“ joj je činio lokalni privatni preduzetnik koji bi je sa vremena na vreme zatrpao viškom kartona iz svog dvorišta. Ali ona, onako skromna, nije se bunila veće se nekako borila sa tim. Uspevala da je presloži svu ubačenu ambalažu i da uvek napravi mesta za još jedan komad plastike. I mislili smo da ne može biti gore.
A onda je došlo proleće, leta Gospodnjeg 2025.godine. I komšije krenuše da sređuju okućnice, ponosno kroje svoje drveće, čiste dvorište od ostatka otpalog lišća još na jesen. I kulturni neki ljudi, sve lepo skupili i spakovali u crne džakove za đubre. Ali kao i svaki „normalni“ domaćin neće valjda da drži to u dvorištu dok ne dođu đubrari? Ili ne daj Bože da sami odnesu na neku deponiju. A i što bi kad u blizini imaju korpu koja skuplja otpadnu plastiku. Ali i kartone. A kad može kartone može i đubre iz dvorišta. I mislili smo da ne može biti gore.
Međutim tada su neke druge komšije, koje nisu želele da prljaju svoje kante za komunalno đubre, kese sa istim bacile – pogađate gde? U pomenutu korpu čija namena nije više bila samo prikupljanje otpadne plastike. I mislili smo da ne može biti gore.
Ali psi lutalice se nisu složile sa nama. Oni su gladni, njihov njuh je odličan a poziv na švedski sto se retko odbija. Doduše, treba malo promešati ali se uvek nađe koji zalogaj viška. I tako dobismo komulani otpad u radijusu od par metara oko korpe. Čija je namema prikupljanje otpadne plastike.
A nije da radnici komrada nisu pokušavali da pomognu korpi da ponovo bude to što jeste. Čistli su koliko toliko, praznili je od suvišnog tereta. Ali oni dolaze jednom nedeljno a komšije su tu svakog dana. I mislili smo da ne može biti gore.
Ali je osvanuo novi dan. I korpe više nije bilo. Sklonili su je jer je izgubila svoju svrhu. Ili se postidela svog sadržaja i sama, preko noći i u tišini, otišla na neko drugo mesto gde će je više poštovati. Jer ovde je izgubila bitku a nije videla svrhu voditi rat.
Ipak može biti i gore.
Autor: Dejan Janjić
