Stripovi su moje omilјeno mesta u kojima je stalo vreme. Ako imaš jedan, moraš da ih imaš sve. Tako je počelo. Debeli, tanki, mali, veliki, nedelјni ili mesečni… uopšte mi nije bilo bitno. Strip je za nas rođene u sumrak SFRJ bio sve. Znam da to ne pričam samo u svoje ime. Bilo nas je dosta, ima nas i još. Bar se tako nadam. Ulazak u svet junaka na papiru najčešće je bio preko starijih drugara iz komšiluka, kao u mom slučaju. Sveti gral su bili „Zlatna serija“ i „Lunov Magnus strip“. Prvi brojevi su izašli 1968, petnaest godine pre nego što sam se rodio. Znači, stripove sam krenuo da kupujem u Osnovnoj školi, pare za užinu, sladoled i olovke odlazile su pravo na kiosk. Tada je to bilo desetak dinara. Znate ovo vreme,kada ste nešto mogli da kupite sa kovanicama. Danas, za četiri stripa bi vam bilopotrebno najmanje 1.500 dinara. Stripove smo polako prestali da pozajmlјujemo jedni drugima, da ne bi dobijali „uši“ zbog kojih su gubili na vrednosti. Poslednjih desetak godina stripovi nekako drže glavu iznad vode. Ljubav je počela ponovo da se rađa, taman toliko da sa jednim ili dva stripa mesečno popunjavam kolekciju.Stripovi su nešto što nedostaje današnjoj deci. Za mlađe generacije stripovi su asocijacija na neka prošla vremena, na period kada su se pored vožnje bicikla i igranja fudbala ispred škole i dvorišta zgrada prepričavale najrazličitije dogodovštine glavnih junaka tadašnjih stripova. Te ilustrovane knjižice su za tadašnje mlađe generacije bile ulazak u jedan imaginarni svet ove, kako mnogi kažu devete umetnosti – predstavlјajući jednu od glavnih zanimacija u vreme kada televizija i nije bila toliko popularna. I danas, u vreme kada klikom ili dodirom ekrana možemo da konzumiramo gotovo sve – od muzike, videa, časopisa i knjiga, stripovi su se održali u štampanoj formi. Oni koji su odrasli na stripovima iznad sveg su čestiti lјudi, čak i ako postoji doza naivnosti u njima, a postoji ona je uvek u službi moralnog. Popularnost interneta i televizije su presudno uticali da strip junaci poput Zagora, Teks Vilera i ostalih budu u drugom planu među sve manjom čitalačkom publikom. Generacije lјudi koji danas imaju 40 i više godina s radošću pričaju o iskustvima kada je strip bio popularan, kada se s nestrplјenjem isčekivao izlazak novog broja. Ljudi koji vole stripove su posebno draga „banda“. Meni je bitno da strip imam makar i loše očuvan, ako nabavim bolјi, zamenim ga, ali i ako ga ne nabavim, ne trudim se nešto posebno, neka ih i takvi loši, jednom će valјda naići bolјi, a ne nameravam da dajem veliki novac za glancere. Dok smo bili klinci nije bilo interneta. Stripovi i sličice su nam bili sve. Stripovi koji mi nedostaju, u prvom slučaju nabavim u bilo kakvom stanju, samo da ihmimam, pa kasnije ako se nabavi bolјi primerak, zamenim posle bolјim ili čekam dok ne naiđe strip koji zadovolјava moje kriterijume. Tada je strip bio jedini vid zabave, dok danas pored interneta, postoje mobilni telefoni, kompjuteri, kablovske televizije s preko 500 kanala.Stripovi, moja omilјena mesta u kojima je stalo vreme. Moja kolekcija stripovambroji oko 2000 stripa. Skuplјam sve, od „Zlatne serije“, „Lunov Magnus stripa, „Veselog četvrtka“, kao i neka izdanja iz biših zemalјa SFRJ. Imam i jedan primerak italijanskog stripa o Teksu Vileru. Omilјeni strip junak mi je Zagor. Zagor je simbol borbe za pravdu.
Zagor je simbol običnog čoveka koji iz svih nedaća izlazi uspravan i ponosan! Treba uvesti svetski dan čitanja Zagora. Naravno neradni dan. Zagor je bio i ostao jedan od najcenjenijih strip serijala i likova u Boneliju, kako u Italiji, tako i u našoj zemlјi, a njegove avanture simbolizuju bezbrižno odrastanje i neka bolјe i lepša vremena koliko god tematika tih epizoda i priča često naivno izgledala i na osnovu scenarija i na osnovu crteža. Prvi objavlјeni broj Zagora u našoj zemlјi, u okviru Zlatne serije, broj 13. „Nasilјe u Darkvudu“, odštampan 1968. godine, nije prva priča o Zagoru, već je prva priča „Hilјadu zamki“ koja je presu osetila 1971. godine u ediciji Lunov Magnus Strip broj 29, u izdanju novosadskog Dnevnika. Stvar je jednostavna, volim stripove i planiram da ih čitam i sakuplјam do kraja života. Moja supruga ne čita stripove, ali mi pomaže da ih rasporedim i održavam, a ponekad mi kupi Zagora „Odabrane priče“. Volimo stripove jer su bezglasni, dobroćudni i poučni. Ne slažemo se s onima koji kažu da su oni stvar prošlosti i da su izgubili svoju publiku. Podjednako ih čitaju predstavnici srednje i starije generacije i školarci.
Čitajte stripove i budite srećni!
Autor: Dejan Trajković – Klajvert
