Nedelјa, prognoza sumorna a ja nisam na planinarenju. Rešim se sa drugom da izađemo do Borinog brda, pa i ako padne kiša blizu smo.
Na Borinom brdu sve preostale klupe (ostalo ih dve) zauzete. Nekoliko mladića i bračni par sa decom uživa družeći se uz gricke i piće. Kažem sebi super što lјidi još uvek dolaze.
Odlučimo sa drugom da odemo do livade ispod Borinog brda. Prolazeći pored svih lјudi slučajno sam opazio da se ispijaju sokovi, pivo u limenkama, gricka smoki, čips, mančmelou.
Uživali smo na livadi, poneli i mi piće, gricke. Pogled fenomenalan, vreme nas poslužilo, ptice nam sviraju svoju pesmu.
Odlučimo da se vratimo do izletišta. Imali smo šta da vidimo. Veliko razočarenje. Mladići se zabavili, kao i bračni par sa decom, ali sve što su doneli sa sobom tu su i ostavili. Oči mi bode mančmelou, jer sam prolazeći pomislio da li će pokupiti sve za sobom.
Vidikovac u rasulu. Nekome je debelo zasmetao pa je sekirom do pola načeo stub. Đubre na sve strane, limenke, flaše, kese, maramice, plastične čaše i flaše. Gomila đubreta u jednoj rupi pored staze.
Ne mogu tačno opisati emocije u tom trenutku. Osećanja su bila pomešana, bes, lјutnja, tuga, ali i prkos. Rekao sam sebi, epa nećete mi upropastiti dan. Predložio sam drugu da sakupimo svo smeće što je on rado prihvatio.
Za dvadesetak minuta opet se Borinom brdu vratio sjaj. Kopkalo me je što nismo imali vreće da svo đubre spustimo do kontejnera. Rekoh, ajde objaviću na mreže pa će se neko setiti da ponese vreće i počisti. Vratio sam se zadovolјan i srećan što sam dao svoj mali doprinos.
Naredni vikend, vreme opet mrlјavo te se ne može u planine. Pade mi napamet da je ostao nedovršen posao iako sam se potajno nadao da se još neko dosetio da pokupi smeće.
Nabavih vreće i rukavice i krenusmo sa mojim sinom put Borinog brda. Na moju žalost slika ista. Opet kese, limenke, flaše, tegle, čaše na sve strane. Šta čovek da radi u takvoj situaciji. Da digne ruke od svega i kaže ne vredi, ili činiti ono što je do tebe pa makar te smatrali i budalom. E neću da im se predam! Ne mogu oni uništiti koliko mi možemo da popravimo.
Sakupili smo opet punu vreću smeća, kao da ništa nismo čistili prošle nedelјe. Sava mi je pomogao da sakupimo i smeće iz rupe. Napunili smo 5 punih vreća. Potrudili smo se da ne ostane ni jedan papirić.
Da li će opet biti smeća? Hoće. Da li će opet neko čistiti? Hoće. Dokle ćemo se tako vrteti u krug je pitanje za sve nas. Neka svako sebi postavi pitanje šta može da uradi on sam kao pojedinac. Tek kada svako pođe od sebe možemo uraditi nešto i za društvo kao celinu.
Ne, nije borba sa vetrenjačama. Nikada se od ove borbe ne sme odustati.
Autor: Dragan Antić profesor Geografije i ljubitelj prirode
