Na osnovu „Plana i programa za rešavanje krize u opštinama Bujanovac, Preševo i Medveđa“, koji je, po njegovom autoru nazvan „Čovićev plan“, iz Koordinacionog tela je 21. maja 2001. godine, upućeno pismo Piteru Fejtu, ličnom izaslaniku generalnog sekretara NATO, u kome se kaže da se, na osnovu Plana i programa, garantuje opšta amnestija za sve pripadnike OVPMB „koji polože i predaju oružje, municiju, uniforme i svu opremu koju ilegalno poseduju“.
Potpise na ovo pismo stavili su potpredsednik Vlade Srbije i predsednik Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđu Nebojša Čović, komandant Združenih snaga bezbednosti, general Ninislav Krstić i komandant Specijalnih snaga policije Goran Radosavljević Guri.
Dva dana kasnije, 23. maja 2001. godine, na zajedničkoj sednici Savezne i Vlade Srbije, usvojene su dve istorijski važne informacije:
-Ulazak združenih snaga bezbednosti u KZB i
-Javna izjava „Amnestija je izlaz“.
Lični izaslanik generalnog sekretara NATO Piter Fejt je istoga dana čestitao Vladama SRJ i Srbije na postignutim rezultatima u procesu mirnog rešavanja konflikta na jugu Srbije.
Potom je tekst Amnestije, kao plakat, bio istaknut na svim javnim mestima u Kopnenoj zoni bezbednosti i selima u kojima žive Albanci, ili je kao letak deljen na istim lokacijama. U tom tekstu je bilo navedeno da jugoslovenske i srpske snage bezbednosti raspolažu tačnim podacima o svim građanima albanske nacionalne zajednice iz Preševa, Bujanovca i Medveđe, koji poseduju oružje, municiju, mine i drugu vojnu opremu. Na taj način ih obaveštavaju da taj svoj ratni materijal predaju bez posledica do 31. maja te godine.
Ogroman ili najveći broj pripadnika paravojne formacije Oslobodilačka vojska Preševa, Medveđe i Bujanovca (OVPMB) i jedan manji broj građana to su učinili do predviđenog roka. Međutim, jedan manji broj pripadnika OVPMB ogroman ratni potencijal oružja i municije zakopali su na više od 30 lokacija, koje su kasnije otkrivene angažovanjem pripadnika Vojske SRJ.
Usled zahteva albanske nacionalne zajednice da objavljena amnestija. Savezna skupština je 4. juna 2002. godine, usvojila Zakon o amnestiji, koji se odnosi na sve državljane Jugoslavije, osumnjičene dasu učestvovali u terorističkim aktivnostima (ali ne i ratnim zločinima), od 1. januara 1999. do 31. maja 2001. godine. Postupak primene ovog zakona sproveden je prema odredbama tadašnjeg Zakona o krivičnom postupku.
Na terenu međutim, situacija je bila često drukčija. Tako su, prema izjavi Novice Zdravkovića, načelnika policije za Pčinjski okrug, do 13. januara 2001. godine, Okružnom javnom tužilaštvu u Vranju podnete 43 krivične prijave protiv 32 osobe zbog krivičnog dela terorizma, kako su vlasti kvalifikovale delovanje OVPMB. U ovom i drugim slučajevim srpski pravosudni organi su postupali suprotno stavovima Zakona o amnestiji.
Istovremeno su pripadnici srpske zajednice, posebno oni u Bujanovcu Preševu i Medveđi, kao i njihovi lokalni funkcioneri i politički lideri, bili žestoko protiv ovakvog postupka srpskih i jugoslovenskih vlasti prema pripadnicima OVPMB.
Radoman Irić
Napomena: Prenošenje teksta ili delova teksta nije dozvoljeno bez kontakta redakcije i odobrenja autora feljtona.
