NaslovnaReč po rečFELJTON: JEDNA SRPSKO-ALBANSKA PRIČAJEDNA SRPSKO-ALBANSKA PRIČA: Bila jednom jedna zemlja bratstva i jedinstva (8.deo)

JEDNA SRPSKO-ALBANSKA PRIČA: Bila jednom jedna zemlja bratstva i jedinstva (8.deo)

Ratovi na tlu bivše Jugoslavije, vođeni od 1991. do 1995. godine, bili su najveći oružani sukobi na tlu Evrope od Drugog svetskog rata. Njima je prethodila i pogodovala klima u Evropi i svetu: rušenje Berlinskog zida 1989., početak demokratizacije zemalja istočne Evrope i nova politika SAD i Zapada prema SFRJ.

Čim je završena Osma sednica CK SKS, na unutrašnjem planu burni događaji u Srbiji i Jugoslaviji su se smenjivali kao na filmskoj traci.

  • najpre su, jedan za drugim organizovani mitinzi za rušenje „neposlušnih“ u drugim republikama;
  • u decembru Milošević smenjuje Predsednika Srbije Ivana Stambolića;
  • u oktobru 1988. smenjeno je pokrajinsko rukovodstvo Vojvodine;
  • januara 1989. smenjena je kompletna vlast u Crnoj Gori;
  • u februaru 1989. počeo je štrajk rudara u Starom Trgu kod Mitrovice;
  • odmah potom Milošević traži uvođenje vanrednog stanja na Kosovu;
  • decembra 1989, zabranjen je miting Srba u Ljubljani;
  • 27. februara, Milan Kučan u Ljubljani izjavljuje da se u Starom Trgu brani „avnojevska Jugoslavija“;
  • 28. februara na velikom mitingu u Beogradu, Milošević obećava da će uhapsiti Azema Vlasija;
  • sutradan je prvo smenjen, pa uhapšen Azem Vlasi, predsednik SK Kosova;
  • 3. marta Predsedništvo SFRJ uvodi vanredno stanje na Kosovu:
  • 28. marta 1989. Skupština SR Srbije ukida autonomiju Vojvodini i Kosovu i vraća ih u državno-pravne okvire SR Srbije
  • 28. juna 1989. Milošević govori na Gazimestanu pored dva miliona Srba;
  • januara 1990. na 14. vanrednom kongresu, raspada se Savez komunista Jugoslavije;
  • kreće euforija osnivanja novih partija u svim republikama i pokrajinama;

Tako, na temeljima nove realnosti i niza nerešenih pitanja, a posebno odlaskom SKJ u istoriju i jačanja nacionalističkih snaga, dolazi do sve većih protivurečnosti među republikama i pokrajinama, koje vremenom prerastaju u međuetničke i oružane sukobe. Po prirodi posla u sve to se umešala Jugoslovenska narodna armija (JNA) i grupa ratobornih generala, što je zemlju neizbežno vodilo u rat.

Hronologija ratnih sukoba izgleda ovako:

  • Slovenija: „Rat za nezavisnost“ počeo je 27. juna 1991. godine i trajao 10 dana;
  • Hrvatska: „Domovinski rat“ trajao je od 1991. do 1995. godine;
  • Bosna i Hercegovina:  od 1992. do 1995. godine;
  • Kosovo: Rat je počeo 1998. a završen sledeće godine NATO bombardovanjem.
  • Jug Srbije: Sukob je počeo 1999. a završen 2001. godine, i
  • Makedonija: Sukob je bio 2001. godine.

I pre nego što je 1995. godine oružje utihnulo, sa političke scene otišla zemlja samoupravnog socijalizma, zemlja bratstva i jedinstva i lider Pokreta nesvrstanih. Na tom prostoru stvoreno je sedam novih država od kojih jedna – Kosovo, nije član Ujedinjenih nacija i još se bori za međunarodno priznanje.

Tokom ovih ratova na prostorima bivše Jugoslavije poginulo između 130 i 140 hiljada ljudi, a registrovano blizu 4.000.000 izbeglica ili raseljenih. Zbog velikih stradanja, etničkih čišćenja i velike materijalne štete, međunarodna zajednica je osnovala Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ).

Prema popisu stanovnika iz 1991. godine, Jugoslavija je pre rata imala oko 23,5 milijuna stanovnika: Srba 8.526.872 (36,2 %), Hrvata 4.636.700,  (19,7 %), Bošnjaka 2.353.002 (10,0 %), Albanaca 2.178.393 (9,3 %), Slovenaca 1.760.460 (7,5 %), Makedonaca 1.372.272 (5,8 %), Jugoslavena 710.394 (3,0%), Crnogoraca 539.262 (2,3 %) i drugih.

Radoman Irić

Napomena: Prenošenje teksta ili delova teksta nije dozvoljeno bez kontakta redakcije i odobrenja autora feljtona.

Buy Me A Coffee

Popularno

Počelo prijavljivanje za 3000 dinara pomoći

U ponoć je na sajtu pmi.trezor.gov.rs, a prema Uredbi o podsticajnim merama za imunizaciju i sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, počelo prijavljivanje vakcionisanih građana...

Jedna osoba u okrugu pozitivna na koronavirus