Uporedo sa svim inicijativama za demokratizaciju društva i veći stepen ličnih i kolektivnih sloboda i prava, Albanci su kod predstavnika međunarodnih organizacija, pre svega kod predstavnika OEBS, ali i kod ambasadora SAD i Velike Britanije, Vilijama Montgomerija i Čarlsa Kraforda, tražili da promene počnu od „srpske policije“.
To insistiranje da promene krenu od lokalne policije, potkrepili su brojnim primerima maltretiranja i zlostavljanja Albanaca koje je prikupio Odbor za ljudska prava iz Bujanovca, na čijem je čelu bio diplomirani pravnik Šaip Kamberi. Ovaj odbor je inače prva organizacija građanskog društva na jugu Srbije, registrovana 1999. godine.
Dokumentovani podaci iz Odbora za ljudska prava brzo su dospeli do aktivista Fonda za humanitarno pravo i Helsinškog odbora za ljudska prava iz Beograda. Ove dve organizacije građanskog društva izvršile su dodatni pritisak kako na predstavnike međunarodne zajednice, tako i na nove demokratske vlasti u Srbiji, kojima je bilo stalo da se na jugu Srbije pokrenu pitanja demokratizacije društva.
Tako su stvoreni uslovi da se na predlog Misije OEBS u Jugoslaviji, u Bujanovcu potpiše dokument o stvaranju jedinica multietničke policije pod nazivom „Principi za multietnički policijski elemenat u Preševu, Medveđi i Bujanovcu“. Dokument su 27. juna 2001. godine, potpisali šef Misije OEBS Stefano Sanino, ministar unutrašnjih poslova Srbije Dušan Mihajlović, predsednik Koordinacionog tela Nebojša Čović i predsednik opštine Preševo Riza Halimi.
„Multietnička lokalna policija“, kako je u svakodnevnoj komunikaciji nazvan ovaj projekt, predstavljala je prvi konkretan korak ka ravnopravnom učešću Albanaca u vršenju javnih poslova. Ovim projektom je u lokalne policijske snage triju opština, uključeno oko 300 pripadnika albanske nacionalne zajednice, uglavnom mladih.
Oni su, podeljeni u grupe, prošli nekoliko nivoa višenedeljne obuke za vršenje policijskih poslova od patroliranja, komunikacije sa građanima do službenih veština. Za njih je posebna obuka organizovana u Nastavnom centru Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP) „Mitrovo polje“ kod Kruševca.
Od tada na području opština Bujanovac, Prešvo i Medveđa, posebno u mešovitim sredinama, sve policijske patrole sastavljene su od pripadnika obe nacionalne zajednice.
Međutim, i danas, posle 20 godina, pripadnici albanske zajednice nisu adekvatno zastupljeni na svim nivoima službe, a posebno na višim položajima. Zbog toga se vlastima u Beogradu politički subjekti Albanaca na jugu Srbije i Nacionalni savet albanske nacionalne zajednice često obraćaju i traže da se u ovoj oblasti ispoštuju evropski standardi.
Prema podacima iz 2012. godine, u Bujanovcu, Preševu i Medveđi u policije je bilo 697 zaposlenih. Od toga Srba je bilo 451 ili 64,7 odsto. Procenat zaposlenih Albanaca po opštinama bio je sledeći: Preševo: 50,4, Bujanovcu 34,8 i Medveđi 4,9 odsto, što je daleko od učešća ove nacionalne zajednice u ukupnom broju stanovnika.
Radoman Irić
Napomena: Prenošenje teksta ili delova teksta nije dozvoljeno bez kontakta redakcije i odobrenja autora feljtona.
