I pre, a posebno posle smrti Josipa Broza, nezadovoljstvo kosovskih Albanaca odlukama vlasti iz Beograda sve je više raslo. Posle prvih nemira 11. marta i 3. aprila1981. godine i zahteva da pokrajina postane sedma republika, od 1991. godine, kada je Miloševićeva vlast Kosovu ukinula status autonomije, stanje se dramatično pogoršalo.
Ukupna situacija na Kosovu, podgrejana prethodnim konfliktima i ratovima u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, poprimala je razmere koje vlast u Beogradu nije uspevala da kontroliše.
Tome su izvanredno doprineli Miloševićevi postupci, kojima se on uspinjao na piramidu vlasti, a posebno događaj na Kosovu Polju, aprila 1987. godine, kada je, obraćajući se Srbima ispred Doma kulture, izgovorio čuvenu rečenicu: „Niko ne sme da vas bije“.
Albanci su odgovorili formiranjem Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) čiji su ciljevi bili napadi na srpske civile, vojsku i policiju. Sukobi su 1998. i 1999. godine, prerasli u otvoreni rat, koji je međunarodna zajednica posebno osudila posle krvavog obračuna u kome je ubijena kompletna porodicom Adema Jašarija 5. marta u selu Prekaze i masakra u Račku nad 45 albanskih civila 15. januara 1999. godine.
SAD i Evropska unija su Srbiju optužile za prekomernu upotrebu sile, a londonska Kontakt grupa je Miloševiću dala rok od 10 dana da sa Kosova povuče specijalne jedinice i obustavi akcije protiv civilnog stanovništva.
Od njega je zatraženo i međunarodno posredovanje u rešenju sukoba, ali je on, u saradnji sa Vojislavom Šešeljom, organizovao referendum na kome su građani Srbije, sa 95 5 odbili „mešanje drugih zemalja u naše odnose“. Usledio je potom 13. oktobra 1998. godine, Miloševićev sporazum sa američkim pregovaračem Ričardom Holbrukom.
Dve strane su se dogovorile da se sa Kosova povuče deo snaga vojske i policije, a da se tamo uputi 1.300 posmatrača Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) na čijem će čelu biti američki diplomata Vilijam Voker. Istovremeno je Organizacija Severnoatlanskog ugovora (NATO) dobila zadatak da iz vazduha kontroliše vojne aktivnosti. Uporedo, Beogradu su sve vreme od zemalja članica NATO, stizale pretnje vojnom intervencijom.
Podaci o posledicama rata na Kosovu, broju žrtava, povređenim i materijalnoj šteti, nikada nisu saopšteni. Prema nekim nepotvrđenim podacima, na Kosovu je poginulo 659 vojnika, 3412 policajca i više od 4.000 pripadnika OVK. Takođe, prema podacima iz „Kosovske knjige pamćenja“ koju je objavio Fond za humanitarno pravo iz Beograda, u toku i neposredno posle rata, na Kosovu je ubijeno ili nestalo 10.317 civila, od čega 8.676 Albanaca, 1.196 Srba i 445 Roma, Goranaca, Bošnjaka i pripadnika drugih nacionalnosti.
Radoman Irić
Napomena: Prenošenje teksta ili delova teksta nije dozvoljeno bez kontakta redakcije i odobrenja autora feljtona.
