22.5 C
Vranje
subota, april 13, 2024
Prikaži još
    NaslovnaReč po rečFELJTON: JEDNA SRPSKO-ALBANSKA PRIČAJEDNA SRPSKO-ALBANSKA PRIČA: Referendum 1992. 97 odsto Albanaca za priključenje Kosovu (11.deo)

    JEDNA SRPSKO-ALBANSKA PRIČA: Referendum 1992. 97 odsto Albanaca za priključenje Kosovu (11.deo)

    Referendum o teritorijalnoj i političkoj autonomiji Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, najviši je i najznačajniji politički akt pripadnika albanske nacionalne zajednice u Srbiji.

    Prof. Ibrahim Kadriu,Odluku o održanju Referenduma doneli su učesnici „Skupštine za proglašenje Referenduma za teritorijalnu, političku i kulturnu autonomiju Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi“. Skupštinu su činili 96 delegata partija, društava i udruženja iz ove tri opštine. Skupština, kojom je predsedavao Ibrahim Kadriu, profesor filozofije iz Preševa, održana 16. februara 1992. godine u Preševu.

    Sam Referendumu je održan 1. i 2. marta 1992. godine. Albanci su se izjašnjavali na 71 mestu, a u spisku je bilo upisano 45.000 punoletnih građana , među kojima su bili i oni koji privremeno rade u inostranstvu. Glasalo se u privatnim kućama i na otvorenom – u selima gde nije bilo policije.

     

    Na glasačkim listićima sa referendumskim pitanjem „Da li ste za teritorijalnu političku autonomiju Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi sa pravom priključenja Kosovu“, preko 41.000 Albanaca, odnosno 97 odsto, zaokružili su odgovor „Da“, – saopštili su kasnije organizatori, čime je bio ispunjen osnovni cilj Referenduma.

    U selima se ovako glasalo

    U ovakvoj, skoro plebiscitarnoj odluci, sintetizovan je zahtev Albanaca koji je ranije formulisan na brojnim skupovima građana, te članova i simpatizera političkih subjekata sa područja ove tri opštine.

    „U slučaju promene granica između konstitutivnih jedinica bivše jugoslovenske federacije, Albanci iz ovih triju opština će se opredeliti za priključenje Kosovu, naravno, u okviru demokratskih procesa rešavanja jugoslovenske krize“ – zapisano je u saopštenju od 24. februara 1992. godine koje je potpisao profesor Ibrahim Kadriu, predsednik Skupštine za proglašenje Referenduma.

    No, bez obzira na tu činjenicu, rezultat Referenduma nisu priznali ni država, ni međunarodna zajednica.

    Bilo kako bilo, od tada do danas, rezultati Referenduma iz 1992. godine su političko i društveno polazište za definisanje statusa Albanca juga Srbije, pa se, s tim u vezi, uglavnom sve političke partije redovno pozivaju na njegove rezultate.

    Radoman Irić

    Napomena: Prenošenje teksta ili delova teksta nije dozvoljeno bez kontakta redakcije i odobrenja autora feljtona.

    Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 61 6040777 (WhatsApp / Viber / Telegram).
    spot_imgspot_imgspot_imgspot_img

    Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala VOM. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija "VOM" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

    Popularno

    Samo u ORL ordinaciji “NADA” mesec posvećen predškolcima

    U novootvorenoj ORL specijalističkoj ordinaciji "NADA", u ulici Beogradskoj 25, od petnaestog aprila do petnaestog maja obavljaće se redovni sistematski pregledi predškolaca, po akcijskoj...

    Eparhija želi da obnovi svetinju iz 18.veka