16.1 C
Vranje
nedelja, jun 16, 2024
Prikaži još
    NaslovnaReč po rečFELJTON: JEDNA SRPSKO-ALBANSKA PRIČAJEDNA SRPSKO-ALBANSKA PRIČA: Sabor Srba na Gazimestanu 1989. godine (6.deo)

    JEDNA SRPSKO-ALBANSKA PRIČA: Sabor Srba na Gazimestanu 1989. godine (6.deo)

    Govor Slobodana Miloševića na Gazimestanu, 28. juna 1989. godine, prilikom proslave 600 godina od Kosovske bitke, jedan je od onih političkih događaja, koji je obezbedio trajno mesto u mozaiku istorije raspada Jugoslavije. Tom činu, kako su zabeležili hroničari, prisustvovalo je oko dva miliona ljudi sa Kosova, iz Srbije i drugih jugoslovenskih republika, te Srbi iz evropskih zemalja, pa SAD, Kanade, Australije.

    Ispred spomenika kosovskim junacima na Gazimestanu, bili su najviši državni i partijski funkcioneri Jugoslavije i Srbije: kompletno Predsedništvo SFRJ sa Janezom Drnovščekom predsednikom Predsedništva, delegacija Centralnog komiteta SK Jugoslavije koju je predvodio Milan Pančevski predsednik Predsedništva, te kompletna rukovodstva Republike Srbije. Bili su tu i ambasadori mnogih zemalja, osim SAD i Turske.

    U dugom govoru Milošević je pobrojao sve probleme sa kojima se susreću Srbija i Jugoslavija i nagovestio puteve i modele izlaska zemlje iz krize. U tom kontekstu on je  rekao da se „sticajem društvenih okolnosti, ovaj veliki šeststogodišnji jubilej Kosovske bitke, dogodio u godini u kojoj je Srbija, posle mnogo godina, posle mnogo decenija, povratila svoj državni, nacionalni i duhovni suverenitet“.

    Obeležavanje 600 godišnjice Kosovske bitke i manifestacije koje su pratile šest vekovni jubilej (organizovan prevoz, stotine autobusa, parole, demonstracija moći…) uz činjenicu da se zemlja odavno nalazi u blatu, samo su podgrejaali opštu klimu raspada zemlje.

    Četrnaesti kongres CK SKJ i raspad Jugoslavije

    Logo 14. vanrednog kongresa SKJČetrnaesti, vanredni Kongres Saveza komunista Jugoslavije (SKJ), održan od 20. do 22. januara 1990. godine, u Beogradu. Raspadom SKJ, ovaj kongres je, bez sumnje, postao ključni događaj u raspadu Jugoslavije.

    Na Kongresu su se, svojim dijametralnim stavovima, oštro sukobile delegacije Srbije i Slovenije. Srpska delegacija se zalagala za dogradnju sistema centralizma, kako bi se sačuvala država, dok su Slovenci bili za politički pluralizam, odnosno konfederaciju i partije i države. Posle verbalnog sukoba, i pošto su im odbijeni predlozi o organizaciji SKJ, delegacija Slovenije je drugog dana rada napustila Kongres što je bio čin bez presedana u istoriji komunističkog pokreta.

    Istoga dana u popodnevnim satima slovenačkim komunistima pridružila se delegacija Hrvatske koju su podržale republička partijska rukovodstva  Makedonije i Bosne i Hercegovine.

    Milan Pančevski (Makedonija) predsednik Predsedništva CK SKJ, obraćajući se preostalim delegatima, najavio je da će Kongres nastaviti rad. Međutim, to se nikada nije dogodilo pa je, posle 45 godina, prekinuta vladavina SKJ, a ovaj kongres je bio poslednji u 70 godišnjoj istoriji Saveza komunista Jugoslavije.

    Poslednji, veliki skup jugoslovenskih komunista

    Raspad do tada moćnog Saveza komunista i  raspad Jugoslavije – zemlje lidera Pokreta nesvrstanih, deo je procesa pada komunizma u istočnoj i srednjoj Evropi, koji je započeo padom Berlimskog zida 9. 11. 1989. i raspada Sovjetskog saveza, evropske i svetske komunističke gromade 26. 12.1991. godine.

    Zato su se, te 1990. godine, na tlu Jugoslavije, jedan za drugim, smenjivali žestoki udarci, koji su, svaki na svoj način, rušili Jugoslaviju: demonstracije Albanaca i zavođenje vanrednog stanja na Kosovu; incident na fudbalskoj utakmici Dinamo – Crvena Zvezda u Zagrebu; „Balvan revolucija“ u Kninu, proglašenje Srpske autonomne oblasti (SAO) Krajina…

    Već sledeće godine, na tlu Jugoslavije počeli su ratni sukobi, koji će, pored velikog broja žrtava i velike materijalne štete, dovesti do stvaranja šest novih država na Balkanskom poluostrvu.

    Radoman Irić

    Napomena: Prenošenje teksta ili delova teksta nije dozvoljeno bez kontakta redakcije i odobrenja autora feljtona.

    Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 61 6040777 (WhatsApp / Viber / Telegram).
    spot_imgspot_imgspot_imgspot_img

    Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala VOM. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija "VOM" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

    Popularno

    JELENA MARINKOVIĆ: Porodica je prvenstveno lјubav, a zatim sve ostalo

    Humanost, razumevanje i lјubav. Neobična porodična priča koja se u Vranju prepričava više od četiri decenije primer je kako i netipična porodica kada živi...

    Defile predškolaca menja režim saobraćaja

    Avganistanac uhapšen zbog šverca migranta

    Mici je mačka koja živi u kisoku