Kako je u praksi izgledalo sve ono što smo rekli u prethodnom poglavlju donekle ćemo objasniti na primeru funkcionisanja partije i države u opštinama Bujanovcu i Preševu. Bez obzira što je reč o dvema multietničkim zajednicama, „svemoćni“ Savez komunista je, i za takve sredine, imao model funkcionisanja društva, koji se u Preševu zadržao do lokalnih višepartijskih izbora 1992. a u Bjanovcu takođe do izbora 2002. godine.
U Preševu, najjužnijoj srpskoj opštini, poslednji komunistički predsednik bio pravnik Dragoljub Filipović (1955). Za prvog građanina komune izabran je posle lokalnih izbora 1989. godine, a vlast je predao profesoru Rizi Halimiju (1947), koji je, 31. maja 1992. godine, na prvim lokalnim demokratskim izborima, organizovanim po novom izbornom zakonu, izabran za predsednika opštine neposrednim glasanjem. Tako je Halimi bio prvi Albanac predsednik opštine Preševo i uopšte prvi Albanac predsednik jedne opštine u Srbiji.
Sastav i struktura lokalnog parlamenta u Preševu, promenjeni su nekoliko meseci kasnije – 20. decembra 1992. godine, posle vanrednih višestranačkih lokalnih izbora koji su organizovani po proporcionalnom sistemu. Na tim izborima dve partije Albanaca – Partija za demokratsko delovanje (PDD) Rize Halimija i Partiji za demokratsko ujedinjenje Albanaca (PDUA) Zećirije Fazljiua, odnele su ubedljivu pobedu i podelile lokalnu vlast, što je bio prvi slučaj u Srbiji.
Poslednji čelni čovek Opštinskog komiteta Saveza komunista (OK SK) u Preševu bio je profesor Abdurahman Emrulahu iz Oraovice, dugogodišnji direktor preševske gimnazije. Pored Filipovića i Emrulahua, tada su prvu političku garnituru u opštini, koja je odlučivala o svemu, činili: tužilac Jusuf Sulejmani na mestu predsednika Opštinske konferencije Socijalističkog saveza radnog naroda (OK SSRN), Goran Stanojković, sadašnju generalni direktor JP PTT Srbija – Radna jedinica Vranje, na mestu predsednika Opštinskog veća Saveza sindikata (OV SS) i penzionisani policajac Petko Gajić na mestu predsednika Saveza udruženja boraca narodno oslobodilačkog rata (SUBNOR).
Do uvođenja višepartijskog sistema i u Preševu je, bez obzira na nacionalni sastav stanovništva, u partiji, vlasti i društvu uopšte, sve funkcionisalo kao švajcarski časovnik. Šestorka na kormilu lokalne vlasti – predsednici opštine, partije, Socijalističkog saveza, Sindikata, boraca i omladine, upravljali su opštinom po receptu koji je jugoslovenski komunistički vrh osmislio krajem šezdesetih godina prošlog veka.
Uvođenjem višepartijskog sistema cela sockomunistička garnitura u Preševu otišla je u istoriju, a na scenu su stupili politički kadrovi Albanaca okupljeni u dvema tek formiranim partijama –PDD i PDUA.
Nova društvena i politička realnost u Preševu, koja se dogodila skoro preko noći, delovala je na lokalne Srbe kao uragan, koji je za kratko vreme srušio sve što je komunizam decenijama stvarao. Srbi su od tada, proporcionalno broju stanovnika, a bilo ih je oko 10 odsto, u političkom život opštine apsolutno marginalizovani. Na svim višestranačkim lokalnim izborima od 1992. godine, od 38 odbornika koliko ima lokalni parlament, Srbi su imali najviše tri.
Radoman Irić
Napomena: Prenošenje teksta ili delova teksta nije dozvoljeno bez kontakta redakcije i odobrenja autora feljtona.
