Zoran Đinđić, tadašnji lider Demokratske stranke i menadžer Demokratske opozicije Srbije (DOS), dva puta je boravio na jugu Srbije. Prvi put je došao početkom decembra 2000. godine sa nekoliko saradnika. Helikopterom je sleteo u Ristovac, pored baze Žandarmerije i tu razgovarao sa rukovodstvom ove jedinice, a dan proveo na terenu u razgovoru sa građanima – Albancima, njihovim političkim predstavnicima , operativnim rukovodiocima Vojske Jugoslavije i Ministarstva unutrašnjih poslova.
Budući premijer Republike Srbije u Bujanovac je stigao samo nekoliko dana posle boravka predsednika SRJ Vojislava Koštunice u Bujanovcu (27. novembar). On se, podsetimo se, u kasnim popodnevnim satima obratio Srbima ispred zgrade Skupštine opštine, koji su mu uzvraćali sa: „Vojo, Vojo“, „Srbija, Srbija“ i „hoćemo oružje“. Đinđićeva misija imala je sasvim drukčiji smisao i karakter.
Iste večeri gostujući na TV Palma plus, Đinđić je ocenio da „ni po koju cenu Srbija ne smemo dozvoliti da ostane bez dela svoje teritorije. To nije nikakva borbenost, već odbrana elementarnih interesa zemlje“, prenela ne Agencija „Beta“ sutradan, 5. decembra.
„Ne smemo potcenjivati opasnost koja nam preti na tom delu teritorije niti precenjivati međunarodnu zajednicu i njenu sposobnost i mogućnost da nešto uradi“, rekao je Đinđić i dodao da „se moramo uzdati u sebe i ohrabriti svoje ljude time što ćemo im jasno reći da imamo jasan politički cilj“.
Druga poseta se dogodila 2. januara 2001. godine, desetak dana posle vanrednih parlamentarnih izbora na kojima je DOS odneo ubedljivu pobedu. Podsetimo se, glasovima građana Srbije, DOS je u budućem parlamentu imao 176 mandata, SPS 37, SRS 23 i SSJ 14.
Ostalo je zabeleženo da je Đinđić, pre ove posete jugu Srbije tražio od službi da „ne želi da u Bujanovcu vidi ni Radeta Markovića, ni Pavkovića, ali su se i jedan i drugi pojavili – čak i Legija“.
Formiranje Koordinacionog tela Vlada SRJ i RS za opštine Bujanovac, Preševo i Medveđa imalo je veoma pozitivan efekat kod građana ovih opština. Srbi i Albanci su osetili da država veoma ozbiljno i na nov način pristupa rešavanju problema na jugu centralne Srbije. Posete najviših državnih rukovodilaca ulivale su poverenje građana u državu i obostranu želju da se nastali nesporazumi prevaziđu i reše mirnim putem.
Budući predsednik Vlade Republike Srbije Zoran Đinđić, 2. januara 2001. godine, u selu Lučane (opština Bujanovac) u razgovoru sa meštanima Albancima izjavio je:
„Moja poruka Albancima je da odustanu od svih velikih državnih ideja za koje moraju da žrtvuju i svoju, i perspektivu svoje dece, da shvate da je prošlo vreme stvaranja novih država, da je glavni tok u Evropi integracija i da je to ono što sigurno pobeđuje“.
Ova i poruke koje je toga dana Đinđić saopštio u više susreta sa građanima i zvaničnicima juga Srbije, naišle su na veliki odziv pre svega međunarodnih zvaničnika koji su pratili konflikt na jugu Srbije, ali i kod političkih predstavnika Albanaca.
U takvoj klimi Zoran Đinđić je 25. januara 2001. godine, izabran za prvog demokratskog predsednika Vlade Republike Srbije.
Radoman Irić
Napomena: Prenošenje teksta ili delova teksta nije dozvoljeno bez kontakta redakcije i odobrenja autora feljtona.
