Moje najveće blago i bogatstvo su moja arhiva, dokumentacija, moja baza podataka.
Ima toga oko 5m2 – da se utovari u jedan kombi ili natovari na nekoliko konja.
Lična i profesionalna dokumenta, fascikle, odabrani tekstovi, fotografije, fotokopije, knjižice i članske karte, plakati, sudski, izborni i popisni materijali, pisma i prepiske, dosijei, monografije, kompleti lokalnih novina …
Pa poglavlje kada sam bio „državni neprijatelj“, „domaći izdajnik“ i „strani plaćenik“.
Sve je na svom mestu: rodno Prijepolje i početak novinarske karijere, studentski dani u Beogradu, profesionalno sazrevanje i penzionisanje u Vranju. Znam gde se šta nalazi i koliko je čega.
Elem, nema kuće bez temelja!
Kolege, zamislite svoj dom, stambenu zgradu, soliter… bez temelja. Vetar ili bujica brzo bi od njih napravili deponije. Elementarne nepogode bi imali svakog dana.
Nema informacije bez arhive!
Pričate o čoveku, a priču niste potkrepili dokumentima. Izveštavate o događaju, a niste odgovorili na onih 5+1 pravilo: „ko“, „šta“, „gde“, „kada“, „kako“ i eventualno „zašto“, jer nemate podatke.
Tačno, mnogo će vam pomoći prof Googl, ali on ne zna sve. Posebno ne zna ono što vama treba.
Prisećanje, trik, poluistina, neka zlobna kafanska, ili ono što je najgore – laž, često vode do suda, ili suda časti.
Tim činom prestaje funkcija istinitog, objektivnog i pravovremenog novinarstva, pa dakle i javnog interesa.
Kolega, tim činom vi ste stigli na novinsku deponiju.
