Opštinska i gradska veća lokalnih samouprava su kao košnice – tu se najbolje prepoznaju političke pčele radilice i trutovi. Ta tela, prevedeno na dnevno politički jezik, zovu se opštinske vlade.
Svaka sednica neke lokalne vlade za iole ozbiljne novinare i medije, u žargonu rečeno, jeste pravi majdan. Tu se, na najbolji način, oslikava kako i koliko jedna lokalna vlast brine o interesima građana, kako i koliko lokalni ministri rade u javnom interesu.
Da bih to i praktično pokazao, poslužiće se primerima lokalnih samouprava Vranja i Leskovca.
Služba za odnose s javnošću Vranja, uredno poziva medije na sednice Gradskog veća. Zainteresovani novinari na početku sednice naprave par snimaka, a tv snimatelji takozvanu „pokrivalicu“ od minut dva. To je sve – ćao. Onda se ponovo vraćaju u 12 časova „ po svoje mišljenje“, koje će im saopštiti portparolka Gradskog veća. Ona će, naravno, novinarima saopštiti ono što je u interesu lokalne vlasti, strogo pazeći da iz neke rečenice nešto ne „procuri“. Jeste, novinari će tu nešto i da priupitaju, ali…
Drugi primer je iz komšiluka. U Leskovcu novinari prisustvuju i od početka do kraja prate sednice tog tela. Dakle, slušaju i gledaju: ko šta priča, ko šta predlaže, ko šta obrazlaže, kojim argumentima…! Lepota jedna. Novinari tu sve čuju i sve vide. Oni sa sednice nose pune beleške u kojima je pravo blago i bogatstvo ideja za nove teme – sve u interesu građana.
Sada da uporedimo dva gradonačelnika. Leskovčanin Goran Cvetanović Mesko je stari, prekaljeni politički ratnik, radikalski vuk, koji uvek zna sa koje strane duvaju vetrovi, čovek koji zna kako treba pripremiti sednicu, kako pripremiti odluke, kako i šta lokalni većnici treba da pričaju, itd, itd…
O političkom profilu gradonačelnika Vranja i njegovom umeću, nekom drugom prilikom. Reći ću samo toliko da sam se na pozive njegovog Kabineta, za sve vreme njegove lokalne vladavine, odazvao tri-četiri puta.
Zato me nije sramota da priznam: znam pobrojiti i prepoznati sve ministre iz kabineta Ane Brnabić, ali pojma nemam ko su ministri u kabinetu Slobodana Milenkovića. Čast dvojici, trojici, ovi drugi su ozbiljno izgubljeni u svemiru.
Autor: Radoman Irić
