U Češkoj su neke osnovne norme i životna pravila ponašanja, značajno promenjeni u poslednjih tridesetak godina. Te norme i ta pravila danas su utkani u sve pore života i čine nešto što bi se moglo podvesti pod pojam visoke kolektivne svesti i brige za sve članove zajednice, a posebno za nemoćne. Kako sam ja to video i doživeo, objasniću na nekoliko primera?
PRVI, u prodavnici, restoranu, banci, pošti, na autobuskoj ili tramvajskoj stanici…makar tri čoveka da čekaju na neku uslugu, OBAVEZNO prave red i posao završavaju jedan po jedan. Prednost svuda imaju hendikepirani i nemoćni.
DRUGI, stambene zgrade napravljene poslednjih 30 godina, imaju u prizemlju prostoriju u kojoj je smešteno najmanje pet kontejnera za smeće. Pored onog „univerzalnog“ u koji se bacaju otpaci od hrane, tu su obavezno kontejneri za hartiju, plastiku, staklo, metale itd. U takvoj situaciji ulični kontejneri su retkost, a nalaze se uglavnom u malim perifernim ulicama.
TREĆI, u svakoj većoj ulici, na svim ulazima u parkove, postavljeno je na desetine malih ulični biblioteka, koje Česi nazivaju „knjihobudke“. Stanovnici Praga, koji u svojim bibliotekama imaju „višak“ knjiga, doneli su ih tu i stavili na raspolaganje onima kojima su potrebne, a ne mogu da dođu do njih.
ČETVRTI, broju uličnih biblioteka u Pragu,konkurenciju prave „kontejneri za tekstil i obuću“. Kod Pražana je na visokom nivou svest da uvek treba pomoći onima koji nemaju, pa tako svi porodični viškovi odeće u obuće, lepo se operu, upakuju i ubace u ove kontejnere. Potom, nadležne gradske socijalne službe, preuzimaju te viškove i dele ih onima kojima su potrebni.
PETI, u Pragu je na desetine servisa za pranje i sušenje garderobe i drugih tekstilnih artikala iz domaćinstava. Naravno, po vrlo skromnim cenama, najviše ih koriste samci, samice i penzioneri.
I ŠESTI, poslednje, što me je najviše zanimalo i što nisam nigde do sada sreo. Sve hitne gradske službe: policija, vatrogasci, saobraćaj, socijalne ustanove, do hitne pomoći, informacije sa terena primaju na dosta originalan način.
„Dobar dan. Ja sam na mestu 202.501. Ovde se dogodila saobraćajna nesreća“ – javio je građanin negde sa terena. Kada Centar primi informaciju, istog momenta je dalje prosleđuje, pa svi koji treba da pomognu, odmah stižu na mesto nesreće.
E, ali šta znači ono: „Ja sam na mesu 202.501.“ ? Kompletna gradska rasveta, saobraćajna signalizacija i sve drugo, postavljena je na čvrstim i lepim metalnim stubovima (vidi slike), a svaki takav stub u Pragu, kojih je na hiljade, imaju svoj broj jako vidljiv, ugraviran.
Dakle, krajnje je jednostavna komunikacija građanina koji dostavlja informaciju i centra koji je prima. Nema onih pitanja „a gde je ta ulica“ ili „objasnite nam gde se to dogodilo“?
Ovaj sistem funkcioniše savršeno.
Radoman Irić
