U Pragu, koji je krcat istorijskim spomenicima i građevinama, prosto je nemoguće u medijima preporučiti neko zdanje, a da se čovek ne ogreši o druga, jer posetiocu pred tim spomenicima civilizacije jednostavno zastane dah.
A na ovako malom prostoru ove rubrike „upakovati“ i potpisati preporuku potencijalnom posetiocu, e to su već tantalove muke. No, kada se nešto mora, onda ću, Božijom pomoći, slikom i jednom škrtom rečenicom, samo naznačiti neka zdanja ove „prestonica svih prestonica“.
Da krenem od Praškog zamka, jednog od najvećih na svetu, mesta gde su krunisani i u čijim su palatama boravili svi češki vladari od daleke 870. godine do danas. U tom kompleksu je i Katedrala Svetog Vida, dominantna gotska građevina iz1344. godine.
Od Katedrale je starija neogotska Bazilika Svetih Petra i Pavla iz 1070. godine na Višehradu, odakle se prebacujemo na Starogradski trg, bez kojeg se ne može upoznati istorija Praga, i na kome dominira velelepni Hram device Marije Tinske iz 14. veka.
Ovom „spisku“ dodajemo Crkvu svetog Nikole i prelepu zgradu Rimokatoličke nadbiskupije, koje su, svaka na svoj način, arhitektonske magije.
U nastavku vas upoznajem sa četiri nacionalna simbola Češke iz kojih danas zrače duhovnost, kultura i umetnost ovog naroda. To su zgrade Narodnog muzeja iz 1818. sa 14 miliona predmeta, Narodnog pozorišta iz 1881. godine, do čuvene Klementinove biblioteke iz 1653. i zgrade Nacionalne opere.
Ostala zdanja ću samo pobrojiti: zgrada sedišta Gradske uprave, pa „Vodarna“ gde su smešteni uprava praškog vodovoda i moćni filteri za prečišćavanje vode, te ogromne građevine gde su smešteni Ministarstvo finansija i Ministarstvo spoljnih poslova.
U ovom nabrajanju skoro da sam zaboravio Vaclavski trg sa koga u Pragu počinju sva okupljanja i sve promene, pa Zlatnu ulicu, Neruidinu ulicu i tako u nedogled.
Bez imalo lažne skromnosti, ovom spisku ću, uz sav rizik da budem kritikovan, dodati prelepu zgradu ambasade Srbije u Mosteckoj ulici broj 277, u starom delu Praga.
Radoman Irić
