Prag je 365 dana u godini, kao jedan veliki mravinjak čije je centralno mesto Stari trg. Tu se govore svi jezici sveta i susreću pripadnici svih vera i nacija. Svi oni su doneli po nešto svoje, tako da se u praškim trgovinama može kupiti roba iz celog sveta.
Osnovnim životnim namirnicama stanovnici Praga se snabdevaju u velikim hiper marketima, trgovinskim lancima, u kojima nema samo „ribljih jaja na oko“. Ipak, četiri su najveća: nizozemski „Albert“, nemački „Lidl“,britanski „Tesko“ i nemački „Klaufland“. Da bi ste bilo kojio obišli, trba vam dva sata hoda, a u njima prosečna porodica iz Praga, nabavlja 80 proizvoda potrebnih za život.
Prag ima samo jednu veliku i više malih ad-hok pijaca, ali se njegovi stanovnici voćem i povrćem snabdevaju uglavnom u marketima, jer je tamo daleko veća ponuda, bolje je kvalitet, a cene obavezno manje.
Cene svih kućnih namirnica u Srbiji i Češkoj skoro da se ne razlikuju – priča Jelena, stanovnica Praga, menadžerka u kompaniji „Amazon“, koja u Češkoj živi već 16 godina, a svakog leta navrati u Srbiju barem nedelju dana.
Ono što Srbiju razlikuje od Češke, jeste internet trgovina, Ovaj način snabdevanja kod Čeha je, poslednjih dve-tri godine, poprimio velike razmere. Jelena kaže da petnaestodneno napravi spisak potrebnih namirnica, prosledi ga internetom marketu, a otuda istoga dana, sve što je poručila, donesu joj na kućnu adresu.
Česi putem interneta kupuju skoro sve kućne aparate, IT opremu i automobilske delove. I ovde je na liniji kupac-prodavac izgrađen veoma visok stepen međusobnog poverenja i poštovanja.
Sve, ali baš sve što smo u poslednje dve godine poručili internetom, dobila sam za manje od 24 sata. To je već postala praksa: danas popodne internetom poručim neki proizvod, a on me već sutra ujutro čeka upakovan – priča Jelena.
Oni Česi, koji ipak više vole da odu i „opipaju“ proizvod pre kupovine, imaju mesta gde sami, bez prisustva trgovaca i kasira, uzimaju proizvod, pakuju ga i sami plaćaju karticom tekućeg računa.
Za kraj: Kineski, ali i proizvod drugih zemalja sa istoka, u Češkoj nisu napravili poremećaje kao u Srbiji. Razlog je jednostavan – njihovi proizvodi u velikoj meri nisu uspeli da zadovolje standarde Evropske unije, pa je njihova invazija izostala.
Radoman Irić
