Mnogo „volim“ siledžije za volanom!
Znate, to su oni tipovi, koji se za volanom redovno promovišu, koji ne poštuju saobraćajne znake, koji sa policijom razgovaraju u fazonu – more j… si mater!
Naravno, ovi fajeri po nepisan pravilu voze automobile sa više konja, a pri tom je broj konja u motoru, i „konja“ u njihovoj glavi, obavezno u obrnutoj proporciji.
Kako se oni prepoznaju? Osnovno pravilo za njih je nepoštovanje saobraćajnih propisa. To je po onom principu: čega se pametan stidi, time se budala ponosi.
Gde ih možemo sresti? Pa svuda gde su, zarad normalnih tokova života, uvedena neka pravila, u ovom slučaju saobraćani propisi. Ta mesta su u Vranju. pored mnogih drugih, na obe Autobuske stanice – onoj glavnoj i onoj u Beogradskoj ulici, koja je, verovatno, najprometnija saobraćajnica u Vranju.
Oni koji su se poslednje subote u 12:40 zatekli u Beogradskoj, videli su siledžiju za volanom „audia“ (na slici), tablice poznate redakciji. On je došao ovde u Vranje i napravio ono što u Beogradu ne bi smeo ni da sanja – lepo je svoje vozilo parkirao na autobuskom stajalištu.
Što će reći: oni vozači koji su vozila parkirali propisno na levoj strani su – glupi, a on baja je pametan.
Ovaj njegov „model“ ponašanja, baš tu – u Beogradskoj, po pravilu, koriste mnogobrojni vozači iz Vranja i sa juga Srbije. A na tom mestu dnevno boravi preko stotinu autobusa na linijama za Vranjsku Banju, Bujanovac, Vladičin Han, Surdulicu, Krivu Feju, Prohor Pčinjski, Radovnicu…
Kada se na tom prostoru, obeleženom za tri autobusa, parkira automobil, posle samo minut-dva, nastaje igranka, koja brzo prerasta u saobraćajni haos.
Inače, to mesto za saobraćanu policiju u Vranju – ne postoji. Umesto da budu u funkciji građana, u funkciji normalnog i bezbednog funkcionisanja saobraćaja, policajci su se pred Bogom zakleli da ne dolaze u Beogradsku ulicu.
A da li će i kada „to ni Đekna ne zna“.
I tako nama građanima, zbog mangupa za volanom i njihovih simpatizera u saobraćanoj policiji, život prolazi u fazonu – pusti budalu neka prođe.
Radoman Irić
