Koliko košta obraz jednog lekara, koliko treba novca dati da ti se ljudski osmehne, koliko treba dati da te izleči, koliko da spasi život? Ovo nije priča od juče, ali su emocije današnje. Imam tu (ne) sreću da poznajem puno ljudi sa kojima delim i dobro i loše, prosto smaram da sve kad se podeli bude lakše ili lepše u zavisnosti od okolnosti. Baš apropo toga poznajem i dosta ljudi koji su morali, ali zaista morali da lekarima u državnim zdravstvenim ustanovama plate ili ti časte ih jer su radili svoj posao.
Sramno je da jedan hirurg to uradi, sramno je da to radi jedan pedijatar, još sramnije je da to uradi jedan ginegolog i svi ćutimo i spustamo pogled, jer to postaje model ponašanja koji je apsolutno društveno prihvatljiv.
E, pa meni nije. Nemate pojma koliko biram reči, koliko pišem i brišem, ali shvatam da i ja postajem deo široke narodne mase koja je po meni veći krivac od onih koji su umesto doktora svoje usluge počeli da naplaćuju kao prostitutke
Znam da će mnogi kazati, tako je u svakoj profesiji, znam da će kazati, a zar novinari, sudije, ćate nisu korumpirani? Ne kažem da nas nema raznih svuda, ali mene mnogo bole ovi beli mantili, mnogo me boli Hipokrat kome se kunu, mnogo me boli što se od ljudi koji su bili od vajkada društvena elita i služili za primer postali beskurpolozni ološ, koji prodaje diplomu, čast i obraz dok bez pardona prihvata kovertu. Često je neprijatnije onima koji daju u odnose na one koji uzimaju.
I znate šta, poznajem ne jednog već puno lekara koji misle isto kao i ja, koji nikada ne bi od pacijenta i njegove rodbine uzeli ni dinara i znate šta još, njih je više stid od ovih drugih, a znaju, kao i ja, kao i moja drugarica koja ovih dana prolazi kroz pakao, kao moja komšinica koja je zadnjih 50 evra iz kuće gurnula doktoru u džep umesto da kupi nešto detetu, kao i svi vi, ali ćutimo jer su životi u pitanju, a oni nemaju cenu, bar ne onu zvanično istaknutu.
Svi ćutimo i trpimo, jer valjda tako treba, pa je recimo delom i do nas. U svakom slučaju, ćutali smo ćutimo i ćutaćemo jer nam je robovsko ponašanje očigledno u nekom genetskom kodu, ali samo mi jednom nije jasno kakav je to lekar koji uzima pare za posao koji je plaćen, kakav to humanista uzme porodici zadnji dinar iz kuće i ne trepne, kakav je to čovek?
Dubok naklon svima onima koji ovo nisu, dubok naklon svim kovid herojima i svima koji časno rade svoj posao u zdravstvu, ali sa druge strane kada neke od vas sretnem na ulici budite srećni ako samo okrenem glavu jer ako vas pogledam u oči neće vam biti sve jedno, valjda neće ….
Vas ostale molim samo jedno ne ćutite, to su vaše kolege, ali je sasvim izvesno da i vi možete biti njihovi pacijenti.
