Pravoslavna vera bogata je svojim sveštenim predanjem, istorijom, molitvama, praznicima, svetitelјima, ali i narodima koji su je prihvatili i prepoznali u njoj svetlost istine. Svaki narod ima neki svoj osećaj za pobožno izražavanje istina pravoslavne vere i zato kod različitih naroda postoje različiti običaji, prakse i predanja, koji ipak izražavaju istu suštinu – veru u Svetu Trojicu.
Srpski narod, sa svojom vekovima osveštanom istorijom, oduvek je sebe doživlјavao kao zavetni narod. Čuvanje naše vere, tradicije, identiteta i običaja, doživlјava se kao ispunjenje zaveta, koji su nam ostavili naši sveti preci i ono nas čini blagoslovenim, odnosno Božijim narodom.
Kroz istoriju, srpska porodica sebe spoznaje kao crkvu u malom, kao „domaću crkvu“, po rečima apostola Pavla (Flm 1,2). Iz ovakvog samorazumevanja, do današnjeg dana postoji običaj karakterističan za naš srpski narod, a to je Krsna slava. Najkraće rečeno, Krsna slava je proslavlјanje jednog svetitelјa kao zaštitnika i molitvenog zastupnika naše porodice pred Bogom. Svetitelјu koga proslavlјamo uznosimo molitve, prinosimo kolač i žito, ali se trudimo i da ga podražavamo svojim životom, kako bi imali njegov blagoslov.
Kako proslavlјati Krsnu slavu? Pored lepih običaja, bogate trpeze, primanja gostiju i veselјa, potrebno je da ne zaboravimo suštinu naše Krsne slave. Kao što je već rečeno, Krsna slava ima ulogu da našu porodicu učini našom „domaćom crkvom“, da i naš dom postane mesto u kome će Bog biti prisutan. U tom smislu, važnije od svega je da dan, kada proslavlјamo Krsnu slavu, započnemo Svetom Liturgijom, da pričestivši se telom i krvlјu Hristovom, oprisutnimo Boga u našim srcima. Iz liturgijskog praznovanja Krsne slave, razvio se još jedan suštinski važan običaj – prinošenje slavskog kolaga, vina, žita i sveće u spomen svetitelјa koga proslavlјamo. Pošto smo, pričestivši se, stupili u zajednicu sa Hristom, sveštenik, nakon Liturgije, uzima kolač, preliva ga vinom krstoobrazno i prelomivši ga upućuje nam reči: „Hristos je među nama“, na šta mi odgovaramo „Jeste i biće“. Hleb i vino kao simboli života, lјubavi, blagodarnosti, koji se takođe koriste u Liturgiji, pri čemu oni postaju telo i krv Hristova, u ovom slučaju predstavlјaju naš prinos Bogu i svetitelјu koga slavimo. Pored slavskog kolača i vina, na slavskoj trpezi važno mesto zauzima i žito, kao simbol vaskrsenja, odnosno večnog života, po Hristovim rečima „ako zrno pšenice padnuvši na zemlјu ne umre, onda jedno ostane; ako li umre, rod mnogi donosi“ (Jov 12, 24). Vaskrsenje Hristovo daje smisao svim praznicima, ono je najradosnija vest za rod lјudski, jer svedoči da su svetitelјi, kojih se molitveno sećamo na dan Krsne slave, i dalјe živi u Carstvu Božijem i duhovno prisutni ovde na zemlјi kada ih proslavlјamo. Postoji pogrešna praksa da se svetitelјi dele na mrtve i na žive, pri čemu se na praznik mrtvih svetitelјa priprema žito, dok se za žive izostavlјa. Ova praksa nije hrišćanska i potiče iz sujeverja, jer vera u vaskrsenje potvrđuje da su pred Bogom svi svetitelјi živi i zato se žito priprema za svaku slavu, bez izuzetka.
Na našoj trpezi potrebno je da imamo i slavsku sveću, koja predstavlјa svetlost Hristovu, Koji je za Sebe rekao: „Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi u tami, nego će imati svetlost života“ (Jn 8, 12), i za Svoje svetitelјe: „Vi ste svetlost svetu; ne može se grad sakriti kad na gori stoji“ (Mt 5, 14).
Dakle, da bismo Krsnu slavu proslavili na pravi način, potrebno je da taj dan zaista pokušamo da provedemo u miru, molitvi i sećanju na našeg zaštitnika koga proslavlјamo. Našim domom treba da se širi miris voska, tamjana, a ne dim cigareta. U našim srcima treba da budu mir, lјubav, radost i blagodarnost, a ne da se na taj dan svađamo, opijamo i uznemiravamo zbog ovozemalјskih briga. To je sveti dan naše porodice, to je zavet naših svetih predaka, to je naša Krsna slava.
Veroučitelј Konstantin Jovanović
