Posle mnogo žutih listova, mnogo prašine sa starih knjiga i polica, pomoći prijatelјa, bezbroj raspitivanja i istraživanja uspeo sam da na svetlost dana postavim i pokažem koliko daleko seže kulturno umetnički život u Vranju.
Dok je ostatak Srbije uživao u slobodi Vranje se borilo da preživi i opstane pod Turcima. Tada i u takvoj situaciji, sa strogim turskim zabranama o javnom izražavanju kroz igru, muziku i nošnju, u svojim dvorištima pod vranjskom mesečinom kroz onu poznatu staru vranjsku igru i pesmu gajili su nadu za slobodu.
Učitelј Zarije R. Popović, veliki nacionalni radnik (1856-1934) osnovao je prvo Muzičko Pevačko Društvo „Prava Srbija“ davne 1878. godine koje je pevalo u Sabornoj crkvi u Vranju. Sledeće godine menja ime u „Predvodnica“, a učitelј Zarije postaje horovođa. Predvodnica je 1909. godine imala veliki mešovit hor (40 muškaraca i 20 žena) i mali simfonijski orkestar. Imala je prekide u radu zbog Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Nakon oslobođenja 1918. godine i posle 40. godina rada Predvodnica je prestala da postoji.
Najveće opasnosti čuvanju naše tradicije jesu kolektivno neznanje i pojedinci koji se istim neznanjem hvale.
Sa pojavom bugarske okupacije u Vranju počelo je agresivno brisanje svih tragova srpske kulture i obrazovanja, dok komunisti svojim dolaskom još usrdnije nastavlјaju bugarsku politiku.
Tradicija i kultura Vranja je pod novom okupacijom. Sada se narodna nošnja, igre i mentalitet Vranjanaca predstavlјaju kao tursko nasledstvo. Sami sebe uništavamo, jer se sa velikim žarom kroz brojna kulturno umetnička društva u Srbiji, Vranje predstavlјa kao turska kasaba pod zvučnim imenom Vranjanska svita. Sujetnih u svetu folklora je previše, ulizica, neinformisanih i malograđana još više. Svi kroje kapu tradiciji Vranja pritom ne znajući ni delić istorije grada. Sada smo sami sebi Turci ili Bugari.
Čast malobrojnima kojima obraz nije na prodaju zarad većeg aplauza publike.
Vranje već 141. godinu neguje svoju tradiciju…ako neko želi da je upozna slobodan je da dođe i poseti Vranje. Imaće šta da vidi i nauči…
Autor: Bojan Ristić
