Pita Facebook o čemu razmišljam? Pa, razmišljam o tome kako, šta god da radim ovih dana, privatno ili službeno, nailazim na neka ”mandala na vrata”.
Tako bi ukratko mogao da glasi opis sveprisutnijih, današnjih stručnjaka, samozvanih, umišljenih kadrova, sa još, još i još većim ambicijama, da dođu na neke funkcije, pozicije, kako bi izlečili davnašnje komplekse.
Kompleksi sežu u detinjstvo, mladost, pa sve do momenta, kada su postali ”mandala na vrata”, ušavši u neku stranku, a sada u poslednju vladajuću, koja eto na vlasti traje punih 12 godina.Naravno, stručnjaci su postali na nekim državnim jaslama, tj o trošku građana. Lokalne samouprave, škole, bolnice, javna predizeća, ministarstva…, sve mandalo, do mandala, čast izuzecima.
Kako prepoznati mandalo, pa tako što se za njih nije čulo, ne u osnovnoj školi, ne u srednjoj, ne kroz sport, umetnost, ne kroz dokazivanje u privatnim sektoru, već onog trenutka kada su se našli na odborničkoj listi, npr ili dok su vas zvali za sigurni glas, da bi svoja dupeta uvalili po preduzećima i ustanovama u javnom sektoru. Mandala donose odluke koje se tiču života svih nas, mandala će se sutra prestrojiti u neku drugu stranku, čim ova krene da propada, ko što su u nju prešli iz neke prethodne. Mandala imaju diplome nekih ”univerziteta”, koje ni Google ne može da nađe. Mandala su struka, neko im to dozvolio.
Mandala nemaju knjige sa fakulteta, nemaju čak ni skripte, nemaju kolege, al znaju da kažu da ne mogu da dignu slušalicu i daju signal za faks, dok se još koristio. Sada ćete ih prepoznati po tome što šalju prazne mejlove, i što iz šestog puta „atačuju“ dokument koji treba da pošalju, medijima npr. I šta dalje sa mandalima? Odgovorom na to pitanje, trebalo bi da izađem iz ove priče, a on glasi, PROPALI SMO skroz kao društvo i država, uprkos avionima, kamionima, tigrovitom razvoju i td. Propali smo, jer su ljudi izgubili sram. Ende, Srbijo, ende.
