Mojem prvom šest

115
 
 

Mojem prvom šest, ali što da ne i vama, ostalima kojima sam predavala i kojima ću naredne godine pričati o Prosvetiteljstvu, Romantizmu, Branku Radičeviću i Zmaju, o srpskoj i evropskoj književnosti, Andriću i Borisavu Stankoviću, o Egzistencijalizmu i borbi pojedinca protiv društvenih normi i pravila – znajte i naučite jednu stvar :ni jedna dobra ocena, ni jedan školski dnevnik na ovome svetu, ni jedna rubrika, kolona u njemu – neće biti toliko sjajni, svetli i korisni za vašu budućnost od saznanja da ste radni, vredni, vaspitani, kulturni i dobri ljudi, od činjenice da ste to zaista.
Tada će i vaši budući putevi biti jednostavniji i kvalitetniji.
Ali…nećete to postići neozbiljnošću koju ste poneli sa sobom iz osnovne škole i preselili je u nove hodnike i učionice.
Ni nezainteresovanošću za ono što se dešava oko vas, čekajući samo na onaj “magičan” zvuk zvona i vršljanje školom u stilu osnovca.
Na kraju krajeva, u blizini Škole vam je i dečji vrtić, izigrajte se tamo Pertinijevim igračkama pre časova, ako će to iz vas izbaciti vašu , još uvek – dečju energiju, pa onda dođite kao vredni mladi ljudi, dostojni naše pažnje i razumevanja. Jer mi smo ovde zbog vas, da zajednički gradimo vreme pred vama. Ali, samo radom i spremnošću da se uvide sve greške na putu do onoga što bi trebalo da budete, uz našu dozvolu da pogrešite, ali nikako i da ponovite te iste greške.
A to i sami mora da znate.
Nećete biti ponosni na sebe i zadovoljni (možda prividno i trenutno samo), ako malim smicalicama, pakostima i uvredljivim rečima, ponižavate jedni druge, prepuni te vaše tinejdžerske zavisti i pogrešnog ubeđenja da vas niko ne razume i da ste iznad svih ostalih, da više vredite po bilo čemu od vaših drugova i drugarica. Ako ne shvatite da su mržnja, zavist, pogrdna reč, osveta – otrov za vašu dušu i veoma beskorisni. Mislite da su materijalna bogatstva vrh bogatstva duše i čoveka?
Niste i nećete biti u pravu ako razmišljate ovako.
Pogledajte, zato, ovaj brod .
Našao se sam na pučini, u oluji i nevremenu, u središtu uskovitlanih vetrova i ogromnih talasa.
Možete da izaberete:
bićete…ili ovaj brod, koji je nemoćan usred života , nedovoljno jak da se izbori srčanošću i ostane na površini, izubijan, skrhan, kog će oluja ipak da potopi jer nije bilo dovoljno nade u njegovom kormilu, ili ćete udahnuti duboko, skupiti koliko god možete snage u srcu i mislima, hrabro pogledati u nebo i talase života – i kao borac izaći iz svega pobednički, ma koliko bili povređeni, znajući da posle oluje nastupa miran dan, spokojna pučina.
A možda odaberete i da VI budete oluja. Nevreme. Snažni i visoki talasi, namršteno nebo , loš dan na moru.
Odaberete li to, onda budite takvi samo prema problemu, zlu, nepravdi, poniženju.
Moje prvo šest….niste vi bili loši u prethodnoj školskoj godini.
Bar ne toliko da dignem ruke od vas i prepustim vas neznanju o svemu. Nikad ne odustajem od nečeg do čega mi je stalo.
A stalo mi je do vaše kulture, postupaka….znanje je tu na zadnjem mestu, sve se nauči sem da čovek bude – čovek.
Često sam prema vama bila i prestroga. Pa šta? Shvatite to kao deo perioda kada su uspostavljane crte i granice.
Ne mogu da budem vaša drugarica, ali da – tu sam da vam budem prijatelj , razredna, da vam pomognem u nedoumicama, rešavajući vaše dileme na ispravan način.
Ono što ja želim je, da budete pametniji od mene, vaših roditelja koji vas često prepuste vama samima, koji vam, u zamenu za svakodnevne razgovore i priču sa vama….poklone skupe telefone, odričući se mnogih stvari, namerno ili nenamerno, zbog ove žurbe i brige za opstanak, misleći da vam čine dobro i da materijalne stvari omogućavaju sreću.
A zatim, po neko od vas, tim istim skupim telefonima…na časovima pravi gluposti i greške kojih ste svesni tek kada bude kasno.
Ipak, pred nama je nova školska godina.
Dobri ste bili, ali možete i moći ćete mnogo više, obećavam.
Vaš uspeh na kraju ove godine – daje nadu, disciplina će uhvatiti pravi korak sa tim istim uspehom.
Zajednica i dogovor, nadam se da ste shvatili – daju pravu pobedu, to je rešenje u ovom vremenu raznih ćudi i izazova.
Odrastite u srcu, okrenite se više atmosferi u odeljenju, bez predrasuda, čistim drugarskim emocijama, a zatim je i uspeh zagarantovan.
ČESTITAM VAM NA DOBRIM OCENAMA i pamet u glavu, pred nama je još jedna godina borbe za sve ono što je pozitivno i što vredi u jednom životu čoveka.

Branka Marković