Niz simptoma bez jasne dijagnoze

533
 
 

Smena (ili ostavka) direktora Zdravstvenog centra u Vranju, je ponovo tema broj jedan za poznavaoce lokalnih prilika. Da se izrazim medicinskim jezikom, iako mi je medicina strana, sve je to jedan niz simptoma koji ne mogu da odrede tačnu dijagnozu, ali fakat ukazuju na jednu po svemu sudeći neizlečivu sistemsku bolest, od koje organizam propada iz dana u dan.

Kada se dve pošasti u vidu politikanstva i sujete spoje dobija se veliki problem, problem zaposlenih u Zdravstvenom centru, ali pre svega problem onih koji očekuju da im ti zaposleni pomognu.

Igrom slučaja bila sam u ulozi pacijenta poslednjih mesec dana u tom Zdravstvenom centru i ne mogu vam tačno pobrojati koliko sam puta čula reč „nema“. Nema injekcija, nema osnovnog sanitetskog materijala, nema termina, nema razumevanja …. i moj je zaključak da nema nade.

Elem, ovaj nesrećni direktor za koga njegova stranka tvrdi da je podneo ostavku, a niko to svojim očima nije video imao je nekakvu epizodu rukovođenja jednom od najvažnijih institucja u okrugu i ne da se nije proslavio, naprotiv izbrukao se za sve pare, a ne pitajte me koje pare, jer to je posao istražnih ili nekih drugih organa.

Nije na meni da sudim, ali mogu samo da zaključim da su se mnogi obradovali njegovom odlasku. Nezadovoljstvo koje je odlazeći direktor probudio kod kolega, pacijenata, pa i svojih partijskih drugova za mene nije iznenađenje, jer ne ide to tako ne možeš raditi u uslovima kakvim je on radio. Nije to pitanje medicine to je pitanje menadžmenta, zdravstvo se donacijama ne leči, njemu treba transplatacija koja će otpisati enormnu blokadu i treba krenuti sve iz početka.

E, sada ja ne volim da pričam loše čak ni o bivšim momcima, a kamo li o bivšim direktorima, uostalom dosta sam toga rekla i dok je bio aktuelan, ali me mnogo više brine šta dalje. Ne ko, nego šta?

Ok, dobićemo novog rukovodioca, možda nekog kulturnijeg i snalažljivijeg, lojalnog vladajućoj stranci (to je nekako počelo da se podrazumeva), ali me zanima da li ćemo dobiti i vetar u leđa od države.

Da li je državi stalo, da li joj je bitno, kako se ljudi leče ovde?  Da li im je bitno u kakvim im uslovima radi medicinsko osoblje, da li je nekome stalo do jednog Zdravstvenog centra na krajnjem jugu Srbije ili bi svi trebalo da se nadamo uputu za neki Klinički centar?

Deset godina unazad sve je isto, skandal za skandalom, jedan direktor smenjen, pa drugi, pa treći…. nemoguće je da su svi tako loši, a možda i ne bi trebalo među lekarima tražiti menadžere.

Uostalom, pošto se svi u sve razumemo u ovoj našoj zemlji, ja ću sebi dati za pravo da predložim da se Zdravstveni centar ustupi državi na rukovođenje, neka oni nađu nekog svog pametnog čoveka (ali da nije iz Leskovca, jer se i to nije pokazalo kao idealno rešenje), pa da se situacija reši jednom za uvek, pa kad se ne reši znaćemo ko je kriv.  Da pacijenti znaju na čemu su, a ne da stalno verujemo da neko novi može nešto da promeni iz korena.

Ovoj sistemskoj bolesti po svemu sudeći nema leka, ali daj bar da se nađe adekvatna terapija za dobrobit svih nas.