Kad veliki Gabo (Gabrijel Garsija Markes – Prim. prev.) kaže da je novinarstvo “najbolje zanimanje na svetu” vratimo se na početak početka i nema sumnje da sasvim zasigurno imamo kao za prvu senzacionalnu vest u ljudskoj istoriji življenja, “koja je nastala posle sveta onu o izgonu Adama i Eve iz raja.
Bila bi to nezaboravna prva strana: ADAM I EVA IZBAČENI IZ RAJA (u osam stubaca).“U znoju lica svog, ješćeš hleb svoj”, rekao je Bog. “Anđeo s ognjenim mačem juče je izvršio presudu i čuva stražu u edenu. – Jabuka, uzrok tragedije.””
E sad, novinarstvo nastalo kao “mučna delatnost” kada je jedan komšija ispričao drugom, “ono što je prethodne noći uradio treći”, danas ima oblike u kojima ljudi koji svakodnevno zasipani vestima sa raznih strana ne mogu a da pomalo ne zagrabe u novinarstvo i da “s nepogrešivim tonom uvodnika” komentarišu vest ili to čine “u lakom i prostom stilu beleške, shodno važnosti” te ga kasnije tog popodneva ili narednog dana glasno ponavljaju tokom razgovora u “frizerskom salonu” u kojem se “javno mjenje smatra dužnim da se oseća upućenim” ili za one vičnijim modernim tehnologijama šalju kao komentar svuda i svugde, sa smislom, ali ne nužno, već i bez smisla.
Upravo “taj tumač svakodnevnog događaja” jeste novinar bez novina i ako je po tome suditi u našem Vranju ima ih onoliko “novinara” koliko i građana i svi oni svakodnevno i bez ikakvog posebnog truda ili neophodnog novinarskog znanja i obzira obavljaju “svoje zanimanje uprkos teškoj i nepromenljivoj okolnosti da nemaju čak ni ručnu štamparsku mašinu da izraze svoje ideje, ali ih izražavju javnim putem s tako očiglednim ishodom da to možda predstavlja nepobitan dokaz da je novinarstvo čovekova biološka potreba koja je iz istog razloga u stanju da nadživi čak i same novine”, kako bi to najbolje opisao veliki Gabo.
Ono što “naši novinari” ne vide jeste da su i za njih napisana ista pravila Božja, da i za njih važi ono biblijsko “Sudi i sudiće ti se!” te u svojim bezimenim nadmetanjima nimalo ne prezaju od etiketiranja, javnih uvreda, osuđivanja i lažnih svedočenja te u najgorim slučajevima, otvorenih poziva na linč i ne uviđaju da time daju ogroman i lični doprinos narušenim društvenim vrednostima koje caruju našom današnjicom i našim životima.
“Uvek će postojati neki čovek koji će pročitati neki članak na ćošku kod apoteke i uvek će – jer u tome je draž – biti grupe građana spremnih da ga slušaju, ako ništa drugo, a ono da bi osetili demokratsko uživanje da se ne slažu”, i neka nam nam to bude na pameti, jer doći će i taj “trenutak da se napiše poslednja velika, senzacionalna reportaža: ona o Strašnom sudu, koja će biti neka vrsta konačne završnice čovečanstva.”.
(Skandal veka – Gabrijel Garsija Markes – korišćeni citati u tekstu)
Autorka: Beba Kanački
