„Kada uđeš u zemlјu, koju i Gospod Bog tvoj daje, ne uči se činiti, raditi dela onijeh naroda. Neka se ne nađe u tebe koji bi vodio sina tvojega ili kćer tvoju, kroz oganj, ni vračar, ni koji gata po zvezdama, ni koji gata po pticama, ni uročnik, ni bajač, ni opsenar, i koji pita mrtve. Jer je gad pred Gospodom, ko god šta tako učini, i za takve gadove tera te, narode, Gospod Bog tvoj ispred tebe…( 5.Mojs. 18,9-12)
Ne samo u ovom citatu, već i u još mnogo mesta u Svetom Pismu pronalazimo upozorenja sličnog sadržaja.
Okultizam (od latinske reči occultus, što znači tajno, skriveno) predstavlјa tajanstvena učenja i kultove koji izražavaju želјu da se prodre u duhovni svet, upozna sa njegovim moćima i da se poseduju. Ovo izgleda jednako tajanstveno kao i škripa starih vrata napuštene štale, kada deca zaviruju u nju sa mešavinom straha i radoznalosti. Okultizam smatra da se u čoveku, prirodi i kosmosu nalaze tajanstvene, natprirodne moći koje mogu biti otkrivene. Okultizam poziva lјude da uzmu u posed ove moći i da ih koriste kako bi dostigli što savršeniji život na zemlјi. Ali zar to nije ono što religija poziva lјude da čine? U religiji (ovde prvenstveno mislimo na hrišćanstvo, kao istinitu veru) znanje o duhovnom svetu dolazi nakon stalne komunikacije sa Bogom. U okultizmu čovek pokušava da se probije do duhovnih moći zaobilazeći Boga. Pojava okultizma javlјa se oko dva milenijuma pre Hrista.
U oklutizmu i magiji skriven je cilј, riual, sredstvo impresioniranja sledbenika, potvrda duhovne ( spiritualne ) nadmoći nad običnim čovekom, i ono preko čega se može gospodariti sa čovekom.
„I izići će mnogi lažni proroci i prevariće mnoge.“( Mat. 24,11).
Od početka postojanja okultizma i magije, vračevi i magovi koji se bave istom, čoveku koji dolazi kod njih na seansu govore kako su oni izabrani, kako poseduju natprirodnu energiju, imaju moć iscelenja, proroštva, vraćanja sreće i blagodati u život čoveka, pa čak i dotle da mogu da pričaju sa pokojnim srodnicima. Čovek, koji je po prirodi Bogotražitelј, ne sluteći u kakvu zamku upada, veruju magu i vraču da će im on rešiti problem, jer isti im govori da je on izabran od Gospoda, te da mu se javila Bogomajka, ili neki od Svetih Božijih ugodnika, komunicirala sa njim, i prenela mu moć i znanje da rešava čovekove probleme. Sami vidovnjaci, ili oni koji skidaju „prokletstva“ insistiraju na tome da su oni i lekari čoveka i njegove duše, često uvlačeći čoveka i njegovu duhovnu pogibao, a neretko imamo primera gde su lјudi postradali i telesno.
Neretko se javlјa da iz čovekovog maloverja ili sujeverja, čovek slab po prirodi, upadajući u problem pribegava vračevima, ne mareći za posledice koji oni donose. Čovek kada upadne u iskušenje ili problem, želi odmah da ga reši, i ne birajući sredstva, često zaboravlјa na Gospoda, na smirenje i trplјenje koje treba da ima, da zablagodari Gospodu na svemu, kao što je blagodario pravedni Jov, već pokušava „prečicom“ zaobilazeći Gospoda preko vračeva da reši problem.
U tom rešavanju problema ulazi u vrtlog, a nečastivi svojom obmanom čoveku daje trenutno blaženstvo, kao narkomanu koji prvi put uzima narkotike, ali svakim sledeći put upada u veću krizu. Vračevi imaju svog čoveka koji se tajno raspita o čoveku koji dolazi kod njega, njegovoj porodici, prošlosti, i kada čovek doće po drugi put kod vrača, ovaj već ima opširnije podatke o njemu. U tom „pogađanju“ iz čovekovog života i prošlosti, vračevi zadobijaju pažnju i poverenje čoveka, a čovek ne sluteći u kakav začarani krug je ušao, nemo i pomno sluša i radi šta mu vidovnjak govori.
Koristići takvo stanje svoga „pacijenta“ magovi i vračevi uvlače čoveka u duhovno ropstvo, a iz tog duhonog zaroblјavanja pridobijaju materijalnu korist, ne libeći se da ga dovedu do prosjačkog štapa. Sistem pridobijanja materijalne koristi su veoma dobro razradili, tako da čoveku koji dođe na seansu, nađu da je on opsednut, da mu je bačena magija ili prokletstvo, te da će oni to sa lakoćom rešiti. Kao i svaki pregled, tako i ovaj ima vremenski rok, tako da se „seansa“ ne završi odmah, već se zakazuje sledeći termin lečenja, i svaki put se otkriva nešta novo. Čovek sluđen takvim pronalaskom, iznova dolazi kod maga i ostavlјa veće svote novca. Imamo primera gde su lјudi podizali kredite, ne bi li se oslobodili te crne magije koja je bačena na njih.
Seansa okultizma i magije sadrži sledeće metode:
- gatanje ( čitanje iz karata, čitanje iz ruke )
- spiritizam (traženje mrtvih ili duhova )
- neki od vidova parapsihologije
- bela magija
- crna magija i satanizam
Gatari i vračari često zloupotreblјavaju pojam crkve, te u svojim seansama i ritualima koriste crkvene relikvije kao što su ikone ili sveće, navode čoveka da ode u crkvu i tamo ostaviti neki dar, a zaobilazeći Svete Tajne.
Sam Gospod nam govori o tome da će se pojaviti lažni učitelјi i proroci upozoravajući „čuvajte se od lažnih proroka, koji dolaze k vama u odelu ovčijem, a unutra su vuci grablјivi.“ Mat. 7,15. Istražujući okultizam i magiju gospodin Zoran Luković u svojoj knjizi „ Verske setke i pravoslavnje“ navodi primere lјudi koji su se spasili iz tog zapetlјanog kola, gde jedan od primera govovi da je čovek došao na seansu imajući problem sa zdravlјem, ušao u kuću žene koja je gatara gde su na zidu ikone i ispred svake ikone je bilo upalјeno kandilo.
Gatara mu se predstavila kao prvosveštenica Srpske Pravoslavne Crkve. Tako i ostali magovi i vračevi, koristeći ikone Svetih, namame čoveka i pod plaštom obmane govore da su oni Božiji izabranici. U Svetom Pismu, u Delima Svetih apostola, vidimo primer kada apostol Pavle isteruje demona iz proročice( „ A dogodi se da idosmo na molitvu i da nas srete jedna robinja koja imaše duh pogađački i vračajući donosila je veliki dobitak svojim gospodarima, ova pođe za Pavlom i za nama i vikaše govoreći: ovi su lјudi sluge Boga najvišega, koji javlјaju nama put spasenja. I ovako činjaše mnogo dana. A kada Pavlu dosadi okrenu se i reče duhu: zapovedam ti imenom Isusa Hrista, izađi iz nje. I izađe u taj čas.“ ( Dap.16,16-18), tako da možemo doći do jasnog i nedvosmislenog zaklјučka da magovi i proroci imaju silu nečastivoga, služeći se obmanama i prevarama.
Ne smemo da zaboravimo i iz Jevanđelјa da se demon usudio staviti na kušanje samog Gospoda, gledajući njegovu čovečansku prirodui zaboravlјajući da je On Bogočovek izbavitelј sveta. Kada se demon usudio kušati Gospoda i obećavati mu svakojaka blaga, ona vidimo da čovek veoma lako može upasti u zamku tog lukavog, prlјavog i nemoralnog demona, koji gleda da zgrabi što više lјudskih duša i odvede ih u večnu pogibao.
Čovek koji živi bez Boga, bez straha Božijeg, koji ne posećuje Svete Liturgije, ne drži post, ne ispoveda se, a još manje Pričešćuje se Svetim Telom i Krvlјu Spasitelјa, podložniji je tim obmanama nečastivog, a iz njegovom neverovanja proizilazi krivo verovanje odnosno sujeverje. Odlazeći kod vračeva, on vrši sujeverje, gde je čoveku na primer važnije da zapali sveću i da veruje u tu sveću nego da poveruje da je Gospod Isus Hristos, postradao i vaskrsao, te da nam je ostavio Svetu tajnu Pričešća, kao lek za našu smrtnost. „Uništavam znake lažlјivcima, i vrače obezumlјujem, vraćam natrag mudrace, i pretvaram mudrost njihovu u ludost;“ Isa. 47,25.
Dolazimo do toga, da čovek poštujući formu i recept koji mu prepiše mag, zaboravlјa ono što je suštinsko u hrišćanskom životu. Odlzak kod proroka, iscelitelјa i vračeva demon ispunjava svoj zadatak, vrač dobija svoju materijalnu korist, a demon dobija to jeste pridobija dušu čoveka. Moramo znati da i problemi koji se postave pred čoveka dolaze od demona, tako da čovek na koga je ( metaforički rečeno) bačena vatra, ne treba ići kod onoga koji potpalјuje vatru ( vrača ili maga koji je u savezu sa demonom), već treba tražiti izvor Vode, tj spasenje sa Nepresušnog Izvora, onoga koji je postradao, predao sebe za spasenje sveta i koji je Vaskrsao, Gospoda Isusa Hrista.
Sveti Apostol Pavle u svojoj prvoj poslanici Timoteju poručuje „ poganih i babskih gatalica kloni se, a obučavaj se u pobožnosti“ ( 1.Tim. 4,7), a to se odnosi i na nas hrišćane, jer smo se u Hrista krstili i u Hrista obukli, a zajedno i sa Hristom Vaskrsavamo. Zbog toga je jako važno poslušati reči Svetog Apostola, jer birajući „ prečicu“ za rešavanje problema, mi stvaramo lažnu pobožnost, ne shvatajući da je demon već zaposeo našu dušu i vuče je sa sobom u kalјugu.
Jedini izlaz iz takve situacije (kada čovek počne posećivati magove i vračeve), jeste taj da se pokajemo i ispovedamo u crkvi, da nam sveštenik pročita razrešnu molitvu u svetoj tajni ispovesti. Sa Svetom tajnom ispoveti i pokajanja, čovek počinje svoj svetotainski život u crkvi, i postepeno stepenik po stepenik svoju dušu uzdiže iz duhovnog ponora ka životu večnom, a najbolјi primer pokajanja i traženja oproštaja grehova za svoja dela daje nam žitije Prepodobnog Nikite Pečerskog ( proslavlјa se 13.februara), kada je Sveti Nikita još kao monah ne poslušavši igumana, udalјio se iz manastira i zatvorio u keliju.
Jednom nikita beše na molitvi kada mu se javio đavo u vidu anđela gde mu je rekao da se više ne moli nego da čita knjige,a on će ( đavo ) da se moli umesto njega. Nikita se prestao moliti i poče čitati knjige, čak i Sveto Pismo, ali Stari Zavet, jer mu đavo nije dopuštao da čita Novi Zavet. Pomoću đavola počeo je i prorokovati, ali samo loše stvari, plјačke, ubistva, razbojništva, jer je to sam đavo radio. Kada su uvideli Sveti oci da je Nikita upao u zamku đavolјu, počeše se moliti Gospodu za njega. Vrativši se iz tih đavolјih čelјusti, uvideo je svoj propast, te se dugo kajao i prolio mnogo pokajničkih suza za učinjeni greh. Gospod ga je nagradio za njegovo pokajanje, te mu je dao dar čudotvorstva (videti prolog, žitija svetih za 13. Februar). Iz primera života ovog Božijeg ugodnika možemo videti da satana može uzeti oblik anđela svetlosti i pozvati čoveka na dobra dela sa namerom da ga iskuša i gurne u najveći greh. Ljudi u koje se uselio zli duh, sluge su duha zlobe i izvršioci satanine volјe. Po savetu zlog duha, oni namamlјuju obične lјude uzimajući na sebe pobožan izgled, kao da su sluze pravednosti. Na žalost, u našem narodu je takvih mnogo.
Tražeći put spasenja, mi, pravoslavni hrišćani, setimo se Gospodnjih reči, da je On, Put, Istina i Život, da jedino kroz Gospoda i u Gospodu dolazimo do spasenja, kako u životu, tako i spasenja koji vodi u Život večni. Taj put je trnovit, i popločan je trnjem, uzak je, strm, ali kada čovek prođe tim stradalnim putem kojim nas Gospod zove k sebi, zadobija blagodat spasenja. Moramo i znati da je Gospod postradao i Vaskrsao za nas grešne, tako da i naš život bez stradanja ne vodi ka putu vaskrsenja.
Autor: Protonamesnik Vedran Kostić
