Pasoš zlata vredan

83

Čitam najnovije istraživanje o poverenju mladih u političke partije. Rezultat je takav da mlade politika uopšte ne interesuje, ne veruju nikome od političara, ali zato 64% njih planira da, pre ili kasnije, napusti Srbiju u potrazi za poslom. Većina u EU, neki u SAD.

Ali, vratimo se na suštinu. A suština većine partija u Srbiji je i Istok i Zapad, i EU i Reci ne EU. U novije vreme smo se  setili i „braće“ iz Nesvrstanih  mada su se mnogi od njih danas vrlo lepo svrstali, te imaju BDP nekoliko puta veći nego naš.

U istraživanju većina mladih kao idole i autoritete navodi poznate sportiste. Lepo. Sa druge strane, šta će ovih 36% koji sebe ne vide u inostranstvu? Pa, većina njih nade polaže u tatu i mamu, a neki i u teču i tetku, naravno i u njihove veze da ih „gurnu“ negde u javni sektor. Ovo je naročito izraženo u manjim sredinama, gde se zna „ko je čiji“ i „ko gde može“. Nemali broj njih se i učlanjuje u neku od stranaka, nadajući se barem – pripravničkom stažu.

Da ova priča ne bude samo o politici – bez mladih u budućnosti neće imati ko da radi, ko da pravi BDP, ko da plaća poreze, pa ako hoćete i ko da glasa.

Mislite o tome.

Ivan Trajković