Ukoliko se vratimo na početak pandemije, setićemo se i prvih testova za detekciju antitela na SARS COV2 virus u krvi (testovi na pločici), koji su tada služili za dijagnostiku zaražavanja i oboljevanja. Nažalost, sada znamo da su ti testovi unosili samo zbrku u dijagnostici COVID 19 oboljenja. Svesni smo bili činjenice da je potrebno minimalno sedam dana od dobijanja simptoma bolesti, da organizam u borbi protiv virusa proizvede antitela – da test pokaže pozitivnost. Uvođenje brzih antigenskih testova za dijagnostiku COVID-19, potiskuje serološke testove u pandemiji, ali ne zadugo. Pojava vakcina protiv COVID-19 vraća serološke testove na velika vrata. Međutim, opet nedoumice sa serološkim testovima. Glavno pitanje koje se nameće duži vremenski period-da li prisustvo antitela na SARS COV2 virus u krvi znači zaštita od infekcije? Odgovor je jednostavan – NE! Zašto? Prvi problem je što testovi nisu standardizovani da procene imunitet, jer mi još uvek ne znamo koja je to “količina” antitela koja nas štiti od asimptomatske, simptomatske ili teške bolesti. Ne znamo koliko je visoko dovoljno visoko. Dalje, nije bitna samo “količina” nego i “kvalitet” antitela. Sva antitela se vezuju za virus, ali samo neka su neutrališuća i nijedan dostupan test ih ne razlikuje. Takođe, Američka Uprava za hranu i lekove (engl. Food and Drug Administration, FDA) upozorila je da postoje testovi koji otkrivaju antitela proizvedena samo nakon prirodne infekcije, a ne i nakon vakcinacije. Zbog toga, neko ko nije bio zaražen, može biti negativan, uprkos urednoj vakcinaciji. I na kraju da ne zaboravimo, memorijski imunitet, već svima poznat, koji još uvek ne može da se izmeri u rutinskoj kliničkoj praksi. Nadamo se da ćemo uskoro imati standardizovane i kalibrisane testove, kao što imamo testove za prisustvo antitela za druge bolesti (tetanus, difterija i boginje) Do tada, sada već poznatu kombinaciju mera: „VAKCINACIJA, često pranje ruku, nošenje maske i izbegavanje visokog okruženja u zatvorenom prostoru, posebno u oblastima koje imaju visoku stopu slučajeva.”
Autor: Asist. dr Marko Dinčić, dr med, na Institutu za patološku fiziologiju Medicinskg fakulteta Univerziteta u Beogradu
