Kako stalno putujem imam tu mogućnost da svakodnevno upoznajem različite ljude i sa njima porazgovaram na različite teme. Za mene komunikativnu (čitaj brbljivu) opisana situacija je uživanje.
I tako iz dana u dan, međutim ove nedelje nekako sam igrom slučaja više razgovarala sa osobama 55+ i svi su nekako imali slična zapažanja na temu: „Ove nove generacije“.
I koliko sam mogla da shvatim to je ciljna grupa koja obuhvata:
- Mlade roditelje (kao po pravilu oni koji loše vaspitavaju decu, ili što ih rađaju kad nemaju čime da ih izdržavaju, a nisu sposobni ni posao da nađu),
- Ove koji opet rade, ali jure karijere i ne misle da im prolazi vreme i decu ne rađaju,
- I na kraju omiljeni po kojima se najviše pljuje su ovi sa slušalicima i telefonima koji su samo fizički prisutni na ovom svetu i kad su uključeni onda su vrlo agresivni, novine pune njihovog nasilja.
Jedna od meni omiljenih etiketa koju svi pa i mi stručna lica tako lako lepimo po omladini ili u najblažem slučaju su nevaspitani, valjda ih nisu tukli dovoljno!
Ovog puta ću stati „na stranu ove 3 grupacije“ … imam neopisivu želju da u tim trenutcima vičem na glas „ Oni su se islkjučili jer ih niko ne čuje“
Vaspitanje u prosečnoj porodici u Srbiji se svodi na to da roditelji takođe naučeni od strane svojih roditelja žele da vaspitaju svoju decu u smeru „naravno da možeš da kažeš svoje mišljenje, ali dok si pod mojim krovom biće kako ja kažem“. A ako nezadovoljstvo koje mlada osoba iskaže visokim tonom ili bilo kojim vidom „buntovnog ponašanja“ ne daj Bože na primer u školi, pored ukora koji sledi dobićete u najmanju ruku i etiketu AGRESIVAN koja će kao najbolji prijatelj da te prati sve vreme u svim pokušajima da pokažeš da ti nešto nije po volji.
Da se razumemo, nije meni ideja da sad pljujem po vaspitanju i obrazovanju u Srbiji, samo želim da na trenutak svi mi koji plivamo u svakodnevnim problemima (dugovi, svađe sa kolegama ili članovima porodice, nemam vezu za ovaj posao, rate za kredit, vrućina u sred leta i letnji pljusak kad mu vreme nije), povučemo ručnu i obratimo pažnju na jedan vrlo bitan deo našeg života koji je od davnina pa i danas skoro kao luksuz, a to je Mentalno zdravlje nas samih i naše dece.
Opširna tema, znam, ali ću pokušati da vam ukratko pojasnim nešto malo oko ponašanja naših najdražih, a česta su pitanja roditelja, baka i deka. Da li je agresivan, da li je on nasilan, on je postao problematičan?!
Sve napore koje ulažemo i ulažemo da bi baš njima priuštili ono najbolje, ali šta je sa decom koja su popularno nazvana agresivna ili pokazuju neki vid „neadekvatnog ponašanja“.
Ono što volim da kažem roditeljima čija deca imaju ovaj problem je da budu srećni kada se tako nešto dešava i što se mene lično tiče što ranije to bolje, jer je to njihov način da vam pokažu da nešto ne štima i da je idealno vreme da potražite zajedno razlog nezadovoljstva koje iskazuju.
Kada se „ izazivač“ pronađe ostaje onaj završni deo, a to je rešavanje. Sigurna sam da je vrlo neprijatno kada vam vaspitačica u vrtiću kaže da je vaše dete vrlo verovatno agresivno jer je ugrizlo drugo dete u grupi koje je dete za primer ili se vaše dete potuklo u školi i vi već imate sliku problematičnog deteta. Ne ta deca nisu agresivna, nisu nasilna, ona samo žele da se čuju i da se njihovo nezadovoljstvo vidi i reši jer oni to ne mogu sami.
Šamar preko usta
Bilo da prave probleme ili samo ćute, isključeni iz sveta, deca koja tako nastupaju su deca koja zapravo nešto trpe, njih nešto tišti! Nemojte iz svoje nemoći da postupate na stari, najefikasniji i najpoznatiji način „šamar preko usta“. Pre nego im dodelimo etikete, pokušajmo da vidimo šta se krije iza te reakcije, a ako ne zavirimo na vreme, onda zaista stvaramo agresivnu i problematičnu „novu generaciju“.
Autor: Ivana Stojković, psiholog
