Srbija je rijaliti država. Realno, dal‘ smo normalni?! Po narodnoj „hleba i igara“ društvo u Srbiji dobilo je šta je tražilo. Moguće i zaslužilo. Kako bi uspostavio i osnažio poziciju, zaokupio pažnju mase, koja potpuno orgazmički reaguje na zavirivanje u tuđe krevete, sistem koji vlada pretvorio je čitavo društo u rijaliti program. Sa nacionalnih frekvencija gotovo su proterani informativni sadržaji koji nude realnost, a uveden politički rijaliti – programi koji se nazivaju „informativni“ a u biti su zabavni.
Oni služe upravo za to kao zabavljaju narod (čitaj biračko telo ovih na vlasti) i gledaocima serviraju upravo ono šta vlast poželi. Dakle, paralelnu relanost. Naravno, „najbolji“ medijski trkač u toj trim stazi sistema, sa najskupljim patikama i najvećim dopingom, jer trka nije pravedna, jeste privatna tv sa nacionalnom frekvencijom i ružičastim logom. Mada, dišu im za vratom još neki slabiji trkači.
Elem, sa te ružičaste, kako joj ime kaže, svakodnevno se gledaocima servisa stvarnost koju bi valjalo da konzumiraju. Red rijaliti programa tipa Zadruga, red zabavnog programa tipa„ ko je koga j.bao, ko je koga prevario, ko je stavio sise, a ko će tek da ih stavi…Uh, mnogo mi je da nabrajam. Onda ide red vesti koje su zapravo, opet serviran rijaliti, ali koga briga. Važno da je veselo. Udri, Željko!
I kao trešnjica na šlagu, od skoro su izumitelji konzumiranja svarnosti po meri vlasti, narodu priredili novu zabavu koja „ruši sve rejtinge gledanosti domaćih emitera“. Rijaliti se usijava od prvih petlova. Svakog jutra, sabajle, dok još srpski domaćin nije stigao ni da se razbudi, jer nije dobro da se potpuno osvesti, sa ove tv u kuće prosečnih srpskih komnuzmenata – birača, uleće ONA – novinarka u marsovksom ili durgom kostimu kao da je sišla sa Planete zabranjene za pametne i mlađe od 18 godina.
Novinarka budućnosti napredne Srbije s aincijalima J.J. Novinarka dočekuju isto i ministra odbrane i nekog samoprozvanog isterivača demonskih sila podno Rudnika. T ačnije, oni dočekuju nju. Dok važni i nevažni gosti sede u studiju, reflektori i kamere uz pompeznu muziku prate J.J. na ulasku u studio, u domove, u mozgove konzumenata. Idemoooo, veselje!
Novinarka,ume da zapeva, zaplače, zapreti, a dok gosti pričaju ogleda se na monitorima da vidi jesu li joj sevnule gaćice, ako ih uopšte nosi, mada sumnjam. Onomad je u glavnoj temi dana, presudi za mučko ubistvo jedne mlade majke, ušetala u miniću sa slamnatim šeširom na glavi. O, gospode i svi članovi REM-a gde ste, što se ne ukažete! Jutros me isprovocirala vest na Blic-u: ŠOK: Atraktivna voditeljka obukla i više nego izazovnu kombinaciju i to crnu mini suknju koja je isticala njenu izvajanu zadnjicu, i bež korset koji je naglasio njene bujne grudi.
Povraćam, gušim se, psujem dan kad me majka pustila da budem novinarka, i što me nije rodila u najnesaljenijem delu Aljaske, na primer.
I eto, šta će ovom napaćenom narodu više. Da gledaju kako divljaju cene, kako se usijava oko Kosova, kako će da poskupi sve…? Pa nisu valjda ludi, bolje da ih zabavl nadrealna novinarka.
Da uživa dok im vrte mozgove preplitanjem tema – Kosovo i sex nekog rijaliti para, poskupljenje struje i guzica seksualne delatnice pod pseudonimom starleta, potrošačka korpa i kako se prodvode folkeri u svojim vilama na egzotičnim destinacijama. Loooodilo 🙂
Znate kako, novinarka sam. Majka, baka, supruga…Ne znam da li sam pogrešila kad sam izabrala profesiju, ili što je nisam napustila na vreme. Nešto od ta dva mora da bude. Svejedno, i da sam obućar, povraća mi se u šta sistem pretvara konzumente, posebno decu. Za mene ovo dirigovano spinovanje stvarnosti ravno je zločinu prema generacijama. I nije ovo nov izum. Znamo kada se pojavio trend turbo-teheranskog-folk talasa koga je izmislila nekadašnja politička elita.
Pevaj Srbijo dok ti se cepa džigerica, materica, identitet, granice… Pevaj sa narkomanima, starletama, „novinarkama“, „novinarima“. Uživaj u njihovim vilama, silikonima, balavi i valjaj se u njihovim bračnim i vanbračnim krevetima, zabavljaj se sa grudima i guzicama dama za jednokrevetno upotrebu! Prolazi svih devet krugova Danteovog pakla i izmišljaj nove sa samoproklamovanim isterivačima demona, vračarama, vudu magovima.
I onda, kad zatreba, glasaj opet za to, pevajući. I ptice pevaju umirući, zar ne?
Jelena Ilić
Autorka je ovogodišnji laureat nagrade „Slađana Veljković“, koju dodeljuje Centar za medijsku transparentnost i društvenu odgovornost.
