Razmišlјajući ovom svojom glavom, kad za razmišlјanje i nije najbolјe doba, ne mogu da potisnem jednu činjenicu koja me već dugo mori. U svim ovim talasima mržnje koji zaplјuskuju ovdašnje čovečanstvo – jedna mržnja se izdvaja; ne zato što je gora ili bolјa od drugih, sve su mržnje uzaludne i zabludne, već zato što ima najmanje logike u sebi. Ne radi se ovde o mržnji prema drugome ili nečemu, već se radi o mržnji prema sebi.
Svedok sam i žitelј generacija koje su učene da mrze sebe. Da se stide svog porekla, svoje vere, svojih careva i kralјeva, svojih predaka koji su ispisali svoje vreme požrtvovanjem, roditelјstvom i porodicom.
Učen sam da se stidim svoga grba, svoje zastave, svog imena i prezimena, čak su me i ubeđivali da ako ih istaknem sa ponosom postajem onaj koji širi mržnju lјubavlјu. Ljubavlјu prema svojoj zemlјi, prema narodu i životu. A to jeste još veća nelogičnost od one sa kojom sam počeo.
To što su mnogi, još od vremena diktatorskog komunizma, zloupotreblјavali ime moje zemlјe, mog porekla i moje vere, svetlu tačku moje duhovnosti i istorije (Kosovo i Metohiju), ne znači da sve to danas ne vredi. Mnogi su zloupotrebili lјubav, izdali je i okrenuli joj leđa, ali to ne znači da ona manje vredi zbog toga, niti da oni koji je imaju žive život bez sreće. Naprotiv – sve to vredi!
Nudili su mi da primim na sebe, iz druge ruke, najbolјe iz uvoza, ali meni je ova sirotinja milija od toga, znam da sam je samo ja nosio, a to njihovo ko zna kod koga je bilo ranije.
Učili su me da se stidim svojih svetaca i duhovnih otaca, čak su mi nudili i novac kako bih svoju mržnju prema sebi lakše preboleo. Govorili su mi da moje razmišlјanje nije u skladu sa savremenim dobom i da mi je vidik pogleda na svet i razmišlјanja o njemu sužen.
Ali kako ću ja razumeti lјubav drugih naroda prema sebi i njihovoj zemlјi bez one koju gajim prema svom narodu?! Kako ću razumeti značaj drugih vera ako ne prepoznam značaj svoje u sebi, kako ću ih poštovati?!
Moja zemlјa, narod i vera nisu na prodaju, niti su projekat preko kojeg će mnogi tvrditi suprotno od ovoga. Ne samo moj narod, nego bilo čiji, lično bih se pobunio protiv toga i u ime drugih naroda, zato što razumem i poštujem njihovu lјubav koju imaju prema sebi.
Neću da se stidim svoga naroda i pisma, svoje zemlјe i svojih predaka. Ako i uskliknem o tome naglas, van svakih političkih mitinga, to je samo iz čiste lјubavi, a u njoj nema mesta za mržnju prema bilo čemu. Tu mržnju su izmislili oni koji mrze moj narod, ali neka…Evo, uzvratiću im lјubavlјu prema svemu onome što su želeli da mrzim! Pobediću ih bez žrtava!
Ne želim da prisvojim tuđe kao svoje (jezik i pismo) samo da bih bio prepoznatlјiv po nečemu. Naprotiv, čuvaću i negovaću svoje da bih bio još prepoznatlјiviji.
Hodaću nasuprot vetru, brisaću obraze od suza i svakojakih prlјavština koje će mi taj vetar naneti, ali opet neka….. Bolјe da imam obraze – nego da ih uopšte nemam!
