Salon knjiga je i ovog leta tu da ispuni čitalačke potrebe književno-umetnički nastrojenih Vranjanaca! Da, ili možda ne?
Osvanuo je dan u našem predivnom gradu. Opijen informacijom da danas počinje salon knjiga, krenuh u lov na literaturu.
Na šetalištu me dočekaše čak tri štanda sa knjigama! Prava vranjska verzija u svom originalnom izdanju. Ošamućen suncem, prišao sam u hladovinu prvog štanda. Imao sam neograničen prostor da odmorim od jakog sunca. Nema apsolutno nikoga osim radnice za tim štandom da poremeti moje namere! Na prvom štandu, kao i obično, posmatrali su me krimi romani, stara izdanja knjiga iz novina i raznorazne romantike.
Ostala dva štanda su bila puna brojnih klasika i knjiga manje poznatih pisaca. U trenutku, odmah ispred Ive Andrića stadoše dve tinejdžerke. Jedna upita radnika da li ima knjigu naše rijaliti zvezde. Radnik ljubazno odgovori ne. Razočarano, bez reči krenuše uz šetalište.
Razmišljao sam da li polako dotičemo kulturno dno, gde je nestala granica između ukusa i neukusa?
Jedan štand je nudio ilustrovane bajke za decu. Tu se stvoriše baka i unuk. Mališan je od bake uzbuđeno tražio da mu kupi jednu bajku. Baka sa merakom kupi knjižicu za unuka.
Nakon događaja sa bakom i unukom pomislio sam, ipak ima nade. Uzeo sam svog Glišića i krenuo sa osmehom.
Veljko Ilić
