U našem Vranju postoji vrlo deskriptivan naziv za ne(lјude) koji neprekidno (valјda im je to način života ili hrana, ma koliko besmisleno zvučalo) smišlјaju nekome razna zla, podvale, „site se“ tuđoj nesreći, muci, problemima, priželјkuju najgore, namerno čine ružne stvari….
Takve ovde zovemo KATILIMA a oni stalno smišlјaju katil’ke (neka zla), a ostali ih ne prepoznaju jer su vešti u glumlјenju „dobrica“.
Elem, zbog takvih(takvog), bolestan komšija u mojoj zgradi mogao je jutros da se oprosti od života, samo zato jer je neki-a stanar-ka u mojoj zgradi „humano i obzirno“, već treći put zaredom, zaklјučao-la namerno vrata zgrade i to u sedam časova ujutru!
I to ne bi bilo strašno da postoji interfon u funkciji. Razumem, noću se i zaklјuča. Ali ujutru?
Došli su iz kućne nege jutros, na hitan poziv i skoro 20 minuta stajali ispred, dok je lјudski život bio ugrožen.
Sve je dodatno iskomlikovalo stvar što se baterija mobilnog onog koji je zvao ispraznila, pa nisu mogli ni da pozovu da im se otklјuča.
Dakle, i pored silnih molbi da se preko dana vrata ne zaklјučavaju, neko namerno nije želeo da poštuje dogovor a samo zbog slučajnog nailaska jednog od stanara, život komšije je, možda – spasen…
Gde je nestao obzir, ne znam i kako se dogodilo da je oko nas toliko mnogo „katila“ – ne mogu da objasnim.
Samo verujem , pesimistički i s tugom…da će ih biti i više, sve više…
Iako smatram da nam je Bog poklonio dve ruke da jednom pomognemo sebi, a drugom – i drugima!
Ne da njome zaklјučamo slobodu spasavanja nečijeg života…..
Branka Marković
