Na dvogodišnjicu smrti Saše Stojkovića Babačka, osnivača i urednika portala InfoVranjske.rs, glumca, voditelja i urednika OK radija i novinara Vranjskih novina, odlučujem da umesto klasičnog i pomalo stereotipnog in memoriam teksta, kroz nekoliko istorijskih digresija otrgnem od zaborava sveukupni lik ovog nadasve vrednog i svestrano talentovanog Vranjanca.
Znam da se Saša na nebesima neće ljutiti što o njemu piše «prokleti Banjčanin», kako me je, nećete verovati, milosrdno oslovljavao moj nezaboravni i dragi prijatelj, kolega, saradnik i uvaženi urednik, jer smo u mnogo čemu bili bliskih shvatanja, naročito u razumevanju i kritičkom odnosu prema neveseloj i teškoj stvarnosti zemlje u kojoj smo se rodili i bitisali.
Upoznao sam ga najpre kao kolegu u Vranjskim novinama 1997. godine, čudeći se, ali i diveći, kako jedan čovek može da obavlja toliko zahtevnih i složenih dužnosti, radio je kao glumac u Pozorištu u Vranju, bio novinar najvećeg vranjskog medijskog brenda i prvo voditelj, a zatim i urednik OK radija.
Priznajem, Babačka sam upoznao nešto ranije, jer je svaki moj vikend bio rezervisan za njegovu kultnu emisiju na OK radiju koju je sa mnogo simboličkog krstio imenom «Kafe Kazablanka», gutao sam je i konačno osmelio da mu pošaljem «nešto» materijala iz svoje rokerske prošlosti, trans Josipe Lisac kada je Korni grupa u Subotici izvodila svoju numeru «Prvo svetlo u sobi broj četiri» koju su zajedno «skladali» tata Kornelije Kovač i vokal Dado Topić.
«Taj Dadin glas, pa to je čist seks», jauknula je Josipa, a Babačko je to maestralno preneo u medijski etar, strasno i senzibilno kako je samo on to umeo, a nekoliko dana kasnije mi je u znak zahvalnosti rekao «znaš, Slavomire, ti i ja smo kao onaj Balaševićev Saša iz voza koji je voleo samo Indekse i Korni grupu».
A onda je 1999. godine, pred bombardovanje SR Jugoslavije, u «crnom okviru» Vranjskih napisao ono čuveno «koj gu dira mečku, bre brate, zašto, bre, brate», što me je istovremeno i nasmejalo i zabrinulo, a 24. mart je dokazao da je bilo razloga za brigu.
Pred istorijski propuštenu šansu da se ova zemlja promeni, petog oktobra 2000. godine, opet u «crnom okviru» Vranjskih, Babačko se čudi vranjskim socijalistima koji su započeli krečenje gradskih fasada u vrcavom, ali i sarkastičnom stilu, konstatujući da «oni kreče», sve su poslove posvršavali, pa kreče, opet smo se svi smejali u redakciji.
Negde na kraju 2004. Saša je «upao» u redakciju Vranjskih i s vrata kriknuo «gde je onaj prokleti Banjčanin», pa ugledavši me, nešto mirnije proslovio «a, tu si, ti mi trebaš», obavestivši me da mu je za «Kazablanku» nešto dostavio takođe Banjčanin Momčilo Moša Đorđević, demokrata i opozicionar, koji je na žalost preminuo dve godine pre Babačka.
«Vi ste Banjčani čudo, jedni mi šalju za «Kazablanku» erotiku glasa Dade Topića, a moj dragi prijatelj Moša romantiku italijanskih kancona koju donosi čuveni Bobi Solo, pa šta se to događa, Slavomire, rokeru, ti preferiraš tvrđi i teži zvuk, a naš Moša kanconu», odbrusio je Saša, ali je narednog vikenda Bobi Solo «zapevao» na Ok radiju u «Kazablanki».
Kada smo se svi zajedno rastali sa Vranjskim, decembra 2017, Saša je osnovao portal InfoVranjske.rs i pozvao nas da radimo, potencirajući «da ne može da shvati da nema gde da iznese i izrazi svoje stavove i mišljenja o društvenim kretanjima u Vranju i šire», što je predstavljalo jedan novi početak i izazov za sve koji smo prihvatili poziv da radimo sa Babačkom koji se nikako nije mirio sa pretećim medijskim mrakom na jugu Srbije.
I za kraj, subota juna 2019. godine, sedam je sati ujutro, «usuđujem» se da telefonom pozovem Sašu koji mi onako bunovan i verovatno neispavan bez pardona uzvraća «što me budiš, Slavomire, spavam», obaveštavam ga da je poslaniku Bulatoviću zapaljen automobil, a Babačko jauknu «diktiraj, što čekaš»!
Dana 27. novembra pre dve godine zauvek nas je napustio Saša Stojković Babačko, krupan čovek golubijeg srca, ali sećanja na njega nikada neće izbledeti u mom pamćenju dok god biju damari života u meni ili svest ne podlegne tegobama i muci studene starosti.
Slavomir Kostić
