Svetski trend „team building – a“  na (kafanski) vranjski način

Team building (izgradnja tima) je proces organizovanja specifičnih aktivnosti, igara i vežbi koje jačaju međusobno poverenje, poboljšavaju komunikaciju, razumevanje i saradnju unutar grupe, sa ciljem da se unapredi efikasnost, kohezija i opšta atmosfera u timu, čime se doprinosi postizanju zajedničkih ciljeva – tako to stoji u zvaničnoj definiciji prisutnoj na internetu,

I nije da nije tako, a nije i da ne postoji u našoj zemlji: postoje specijalizovani ljudi koji se time bave, postoje i ozbiljne organizacije u vezi sa tim: na obroncima Kosmaja recimo na primer sa sve posebno prilagođenim programom za različite delatnosti kojima se bave određene organizacije, preduzeća, ustanove ili firme …
Tu naravno ide i poseban ketering za posebne grupe i šta ti ja znam šta sve ne, ali ima mnogo toga, toliko sam videla kroz nasumičnu pretragu na internetu u vezi sa ovim pojmom i našom zemljom.
E sad, meni, ovde na krajnjem jugu, naše prelepe zemlje, u Vranju sve to ima neki poseban smisao i značenje. Recimo ne postoje te finese sa ishranom, izbor je vrlo jednostavan: posno ili ne …Ne znam da li iko ovde organizuje takozvane “Tim bildinge” u našoj sredini u njihovom izvornom obliku kakav poznaje ostali svet, ali sam sasvim sigurna da u Vranju, pred Novogodišnji kokteli, druženja ili najjednostavnije rečeno pravi dočeci Novih godina u kafanama, restoranima i salama za proslave u rodnom mi gradu, gde Novu godinu, pre nje same dočekuju zaposleni grupisani u okviru svojih službi, preduzeća ili odseka apsolutno zaslužuju da se tako nazovu.
Ove godine, po prvi put, prisustvovala sam na dva takva događaja, a u Vranju su svi prostori popunjeni i iskorišćeni u obe svrhe više nedelja unazad tako da se iskreno čudim ko će sada da stvarno slavljenički dočeka Novu godinu, onako kako to tradicija nalaže, barem kod nas na jugu, uz muziku, dert, daire i igru ne biva nikako …

Ni to se čak ne brinem, biće i toga u Vranju, jedna je proslava u poslovnom okruženju takozvani Tim bilding na južnjački način druga je u porodičnom a kako mi se čini, oba ova stila zdušno preuzimaju i prekogranični prijatelji, tako da ovih dana vranjskim kafanama ne manjkaju ni gosti iz bliskog nam okruženja.
Moram da priznam da sam u oba dva svoja lična primera doživela radost, i bez obzira što volim da se proveselim i uživam i što po prvi put prisustvujem ovakvim “iventima” ipak ne mogu a da se ne začudim grandioznosti ovakvih dešavanja.

Nekada su to bile svečane večere ili kokteli tokom dana, sada su to zapravo prave svadbe, narodski rečeno i tako iz dana u dan … i rođena mam dijaspora zavidi na tome!!!
Nisu stigli da proprate dešavanja u rodnoj grudi i da blagovremeno organizuju sve to isto sa sve domaćom muzikom, zurlama i veseljem, a vidim nekako im i krivo zbog toga. Ostaje im tradicionalan, klasičan, doček Nove godine, ispraćaj stare, tu i tamo sada već totalno “demode” i zastarelo takozvano “Prvo” i “Drugo” veče, ali ko to još slavi i to je to … a svi znamo da su otišli zbog “boljeg života” …
Neka nova vremena uspostavljaju nove običaje a meni se ovaj, pa nekako i baš sviđa. Sa kolegama, sa kojima ste po ceo dan svakog radnog dana u godini i treba da se proslavi dolazeća Nova godina i tu vam sigurno niko neće pokvariti veselje sa porodičnim problemima i nedaćama a team building je važan, od toga se živi, pa ako ne može u prirodi i na zapadnjački onda neka to bude po vranjski uz trubače u kafani jer na kraju krajeva “kafana i jeste naša istina” …