Sećate se onog eksperimenta od pre desetak godina kada tamo negde na istoku ljudi stave zrnevlje kukuruza kokičara, pa oko njega poređaju mobilne telefone, te oni zvone, zvone, tačnije emituju neke talase? Nakon toga, krene da puca jedno, drugo, pa treće zrno, dok se ne otvore sva, puknu ili izbulkaju, kako se na jugu kaže.
E, taj eksperiment danas izgleda ovako, imate jednu zemlju, u njoj glave ljudi umesto kukuruza i na milione informacija, koje se razbijaju o te iste glave, dovodeći ih do pucanja. Da pucanja, jer ne mogu da izdrže talase dezinformacija koje do njih stižu različitim kanalima komunikacije.
Ako se dobro sećam, a mrzi me da tražim video klip i proveravam, ljudima koji izvode eksperiment sa telefonima, sve to biva smešno, pa se čak i cerekaju. Ovi danas, sigurna sam, bez da proveravam, smeju se i cerekaju gledajući svoj uspeli eksperiment.
Moć medija, neverovatna je…Talasi u vidu informacija koje se odašilju ka onim glavicama, kojima vrlo malo treba da se raspuknu, toliko su jaki da mogu da izazovu i lančano pucanje zrnevlja, tj. glava, čak i u susednom stanu, pa onom pored i tako redom, ovaj htedoh reći državi, kontinentu.
E sad, ko je barem jednom pravio kokice, ili puckao bulke, mada ovo drugo ima i šaljivu konotaciju, zna da uvek ostane po neko zrno celo, tvrdo, ne baš ko orah, ali ne pukne. Bude sprženo, načeto, ali ostane celo, svoje, ne da se.
Tako je i sa glavicama, zemljama… Ne daju sve na sebe, kao ona zrncad kukuruza. Tvrad je kukuruz žitarica čudnovata, ne razbi ga medijska propaganda!
I da, sad umesto soli, na kraju teksta o kokicama tj. glavama, da dodam začin u vidu poruke. Ne dozvolite da popucate ni pod kojim talasima, a najmanje pod onim zvanim medijaska propaganda, kojima ste non stop izloženi od kako otvorite oči ujutru.
