Svesni smo toga da su kultura i umetnost u teškom položaju u Vranju. To automatski povlači sve njene sfere,književnost, slikarstvo, muziku, strip i ostalo u ambis. Da postoji velika nezainteresovanost za navedeno, najbolje nam govori broj mladih koji čitaju ili posećuju događaje kulture. Pored toga, „starije“ stanovništvo jedva preživljava, tako da ne mogu da priušte doživljaj umetničkih dela. Barem kada su u pitanju centri kulture, bioskopi i pozorišta, knjižare, likovne galerije i druge ustanove kulture.
Istorija nam je donosila razna umetnička dela. Vremenom, ona su izgubila na novčanoj vrednosti. I sada smo došli u 21. vek, kada ta dela „bez vrednosti“ završavaju pored gradskih kontejnera. Srećom po „mnogobrojnu“ zainteresovanu publiku, kontejnere obiđu dragi sugrađani Romi, koji nam omoguće da na tržištu buvljih pijaca uživamo u čarima umetničkih dela.
Ti produkti umetnosti su zadržali duhovnu vrednost, a dodatan plus je nekoliko novčanica koje je potrebno izdvojiti za kupovinu mnogobrojnih stvari. Uprkos tome, ponuda je i dalje veoma velika. I tako nas čekaju ukrasi, slike, knjige, muzičke ploče, satovi, požutele fotografije u hrpama polovne garderobe.
Danas se slike umetnika po narudžbini prodaju za veliki novac. Ko želi da ukrasi svoj dom nekom slikom, ne mora da naručuje od priznatih umetnika. Može da kupi slike mrtve prirode, uramljene fotografije, portrete nepoznatih osoba, kao i teške pozlaćene ramove u koje mogu sami da urame sliku koju žele.
Osim kolekcionara, ljudi mahom više ne kupuju ploče, kasete, pa i diskove sa muzikom. Ipak, buvljak nam na navedinim predmetima za muziku pored klasične muzike nudi i rok ili pop muziku, ali i narodnjake.
Za zanesenjake postoje ukrasi poput drvene veverice, srebrnog petla, replike lopti sa prvih sportskih prvenstava, a među najbrojnijim ukrasima su raznovrsni svećnjaci i lampe. Sve to za nekoliko žutih novčanica sa likom Vuka Karadžića!
Barem što se mene tiče, najzanimljivije je sa knjigama. Nije neobično da naletite na literaturu koju su izgrizli miševi ili koju je natopila vlaga. Mnoge starije knjige imaju i posvete. Neki tamo drugar je drugarici za rođendan kupio tada novi primetak knjige. Ima i stručne literature, knjiga sve od arapskog, pa do engleskog jezika. Tu je i topao pogled Kasandre sa korice jedne od knjiga. Samo, da ne grešimo dušu, na buvljim pijacama postoje i najnovija izdanja velikih izdavačkih kuća.
I za kraj, najzanimljivije je to što možete uzeti „Starac i more“ za 50 dinara, a veliku knjigu „Tarzan“ po ceni od 500 dinara, što nam govori da prodavci cene određuju na osnovu obima knjige. Debela i tanka, što bi oni rekli.
„Odlična knjiga, ja nesam čitaja, ali moj sin da pa mi je prepričaja. Ovoj ti je roman, a toj ti je Žil Vern, znaš valjda za njega“, kaže jedan od prodavaca. Ne znam za vas, ali ja ću sledeće nedelje ponovo ići na buvljak.
Tekst i foto: Veljko Ilić
