„Znaš li šta mi filozofi, u stvari, već vekovima radimo? Isto što i morski talasi – neprestano udaramo u istu obalu”
Srba Kum
Nije bilo potrebe da bilo šta pišem. Knjiga je još pre nekoliko dana bila spremna za štampu, a onda je tok života doneo nešto drugo…
Poštovani i dragi prijatelј me je pre izvesnog vremena pozvao i rekao:
“Druže, mnogo mi se sviđa kako VED priprema i objavlјuje knjige. Napisao sam još jednu, petu po redu i verovatno poslednju. U njoj je dovedeno do vrhunca i zaokruženo sve ono o čemu sam ranije pisao. Da li biste je objavili?”
“Kako da ne, batka moj mili, biće mi i čast i radost da je objavimo” odgovorih mu.
Srbolјub S. Dimitrijević Kum – retko dobar i kvalitetan čovek, izuzetan profesor, originalne misli, izgleda i života. Dostojanstven, istrajan, dubok mislilac, vedrog i suptilnog duha i duhovitosti… Meraklija u oblasti duha, u noosferi, ali i u pripremanju hrane i u mirnom uživanju u noj, u gostolјublјu, u druženju… On, ona kojoj posvećuje ovu knjigu, saputnica njegova i njihova divna deca živeli su u prozračnoj atmosferi svoje kuće, a prelepa bašta bila je slika i rajskog ali i Epikurovog vrta. Nijebio neko ko samo priča o svojoj filosofiji – on je nju živeo, boravio i pre/bivao u njoj celim svojim bićem.
U poslednje vreme u više navrata prolazio je kroz svojevrsno mučeništvo u oblasti zdravlјa. “Telo – kočija duha”; svoju obavezu privodilo je kraju. Na osnovu onoga što mi je detalјno pričao, zadivlјen njegovim mirom, spokojnošću, vedrinom i s/trplјenjem kojim je to sve podnosio, imao sam potrebu da mu kažem:
“Čoveče, pa ti si velikomučenik filosofije i života!”
Mirno je odgovorio:
“Jesam. Tako je kako je”
Lekari i medicinsko osoblјe u Vranju, Nišu i Beogradu imali su isti utisak. Ne samo što je zdravstveno stradanje mirno podnosio, nego je, svojom dobrotom, mudrošću i čovekolјublјem, i pacijentima s kojima je bio u istoj sobi mnogo pomagao da lakše podnesu svoje muke!
Kad sam mu saopštio da je knjiga spremna za štampu, iz bolničke sobe mi je, radujući se kao dete, više puta rekao: “Konačno radosna vest!”. Supruga mu je odnela nju i nekoliko olovaka koje je tražio. Radovao se što će moći da je pokloni ćerkama i sinu.
Možda bi neko rekao da je to paradoks, kontradikcija, sinhronicitet, ontološko dozrevanje bića… Meni najviše liči na zen-događaj, na transponovanje iz neophodne filosofske mnogoglagolјivosti i pisanja više stotina strana u i na viši nivo: zaokruživanje misli/pisanja u radosni kraj i zaokruživanje života.
U svoje vreme, na vrhuncu karijere kao profesor i najbolјi direktor u istoriji Vranjske gimnazije – podneo je ostavku i povukao se. Ovih dana, na vrhuncu svoje filosofije i života, otišao je kao morski talas… U novi okean bitija…
Mili moj prijatelјu, uživaj u svim nebeskim sferama duha i postojanja i hvala ti što si i meni lično i VED-u učinio čast da se poznajemo, prijatelјujemo i sarađujemo!
Autor: Goran Arsić
