Tržište nekretnina u Beogradu u 2022. godini je okarakterisano povremenim tržišnim zastojima i nepredvidljivim skokom cena gotovo svih nepokretnih imovina. Ekonomisti ističu da su glavni razlozi za ovakvo stanje zapravo nesklad između ponude i potražnje, kao i pristupačniji stambeni krediti.
Na osnovu zvaničnih podataka Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) možemo videti da je samo u novembru 2021. godine prometovalo oko 600 miliona evra, što je 69% više u poređenju sa periodom pre pandemije.
Uz to, tokom jednog meseca je sklopljeno 13.700 kupoprodajnih ugovora, što je jedna trećina više u odnosu na isti mesec 2019. godine.
Ukoliko i sami razmišljate da investirate u sopstvenu nekretninu u Beogradu, a nesigurni ste u vezi tržišnih trendova, u narednim redovima možete pročitati sve o trenutnoj situaciji – stoga ispratite naš tekst do kraja!
Da li i u koje nekretnine u Beogradu vredi investirati?
Ukoliko se pitate da li je sada pravo vreme za kupovinu četiri zida, naići ćete na podeljena mišljenja – usled apsurdne ekspanzije, neki eksperti nikako ne savetuju da se upuštate u kupovinu stana, dok drugi sugerišu da je tržišni zastoj čista zabluda.
Brojke nam ipak govore sledeće – u centralnim delovima prestonice cena novog kvadrata se ne spušta ispod 3.500 evra, na Novom Beogradu ona dostiže cifru od 5.000 evra, a na periferiji se može naći prihvatljiva brojka, oko 2000 evra po kvadratu.
Bilo da je u pitanju prodaja poslovnih poslova u Borči ili prodaja stanova na Voždovcu, u Beogradu su cene podeljene, što znači da je moguće naći nekretninu za svačiji džep.
Prosečan cena jednosobnog stana u samom centru grada iznosi 2917 evra po metru kvadratnom, dok jednosoban stan u opštini Rakovica (Kanarevo brdo) iznosi čak 1096 evra po kvadratnom metru.
Važno je imati na umu da cena novog stana zavisi od nekoliko parametara – tačnije od opremljenosti stana, lokacije, površine, saobraćajnoj infrastrukture i povezanosti sa centralnim gradskim tačkama, trenutnih građevinskih taksi i društvenih trendova.
Beograd važi za glavni investicioni centar nekretnina u ovom delu jugoistočne Evrope, te je i samo logično da su cene ovde nešto višeg ranga.
Što se tiče samog tipa nekretnine, zahvaljujući masovnoj pojavi povoljnih uslova za podizanje stambenog kredita, ispostavlja se da je pametnije otkupiti sopstveni kvadrat nego plaćati tuđ.
Izdavanje stanova i apartmana, nezavisno od same lokacije je zasigurno dobra odluka, jer ne spada u kratkoročnu investiciju. Na ovaj način izrađujete pametnu sigurnosu mrežu putem pasivnog priliva novca.
Izdavanje poslovnih prostora i kancelarija zauzima odmah drugo mesto.
Da li će se ekspanzija cena nastaviti?
Kako bismo mogli da procenimo koliko bi ekspanzija trajala, moramo najpre analizirati zašto i kako je uopšte došlo do naglog skoka cena. S tim u vezi, moramo razmotriti sledeće ključne faktore:
- Disbalans ponude i potražnje – eksperti upozoravaju da je osnovni razlog za ovakvu ekspanziju cena upravo nesklad ponude i potražnje. Možemo uvideti da je trenutno potražnja drastično veća od ponude, čime se kreira okruženje u kome vlasnici stanova podižu cene kako bi lakše izveli selekciju.
- Znatno povoljnije kamatne stope i krediti u odnosu na prethodne godine – kada izanaliziramo dostupne javne podatke iz prethodne godine, možemo videti da su banke odobrile čak jednu trećinu stambenih kredita više u poređenju sa istim periodom tokom 2020. godine. Takođe, možemo videti da je dug bankama je porastao za 9,7%. Podatak istraživanja Udruženja banaka Srbije navodi da je prosečna kamatna stopa (indeksirana u evrima) 2,8 %, dok je ona tokom 2021. godine otpočinjala od 2,7 %.
- Naglo poskupljenje građevinskog materijala – jasno možemo uočiti da je ovo posledica specifične geopolitičke situacije, kao i trenutne ekonomske krize i povišenja građevinskih taksi. Možemo primetiti da je čelik prošle godine poskupeo za 50%, a cene termoizolacionih materijala, crepa, OSB ploča i materijala za fasadu verno prate trend.
Što se kraja ekspanzije tiče, pojedini stručnjaci nagoveštavaju da će uskoro doći do odvraćanja ljudi od uzimanja stambenih kredita – a kao razlog za takvo razmišljanje se navodi činjenica da je došlo do zastoja i povećanja eurbora (referentna kamatna stopa koja se utvrđuje na evropskom međubankarskom tržištu).
Eksperti za politiku i međunarodne odnose smatraju da se tržište neće smiriti sve do kraja 2024. godine, kada se predviđa umirenje pojedinih političkih nemira na geopolitičkoj sceni.
Nadamo se da vam je ovaj tekst bio koristan, koliko i zanimljiv, te da smo vam pružili dovoljno relevantnih informacija u vezi tržnih trendova kako biste lakše sagledali celokupnu situaciju – Želimo vam puno sreće prilikom kupovine stana u Beogradu!