Veliki broj običnih korisnika interneta smatra da im društvene mreže pružaju određenu anonimnost, naročito ako imaju nalog koji nije pod pravim imenom. Takođe, najveći broj ljudi veruje da im dobra šifra štiti naloge na mrežama, kao i e-mail komunikaciju.
Ipak, u realnom svetu, ovo je daleko od istine. Prethodnih godina smo bili svedoci većeg broja curenja podataka velikih IT kompanija – Facebook, Twitter i Google, kao i nebrojeno manjih kompanija i web sajtova. Afera sa kompanijom “Cambridge Analytica” koja je godinama masovno prikupljala podatke gotovo 30 miliona korisnika Facebooka, pokazala je da na internetu prave anonimnosti zapravo nema, a da naši podaci – nisu u potpunosti naši.
Često se misli i da VPN aplikacije i servisi pružaju potpunu zaštitu i anonimnost, što takođe nije tačno. VPN je skraćenica od termina Virtual Private Network, ili “Privatna mreža”. Ovakvi servisi se oslanjaju na tzv. “data tunneling” sistem, i iako su u dosta slučajeva uspešni, ipak postoje softveri koji mogu pratiti ovakve korisnike. VPN omogućava privatnu vezu od vašeg računara do web sajta ili drugog računara na internetu, pa je hakerima teže da vas napadnu i ukradu podatke. Teže – ali ne i nemoguće. Takođe, u Kini, Severnoj Koreji, Tadžikastanu, i mnogim drugim zemljama, korišćenje VPN mreže je ilegalno i zabranjeno.
Još jedan način za anonimnost na Internetu je i korišćenje tzv. TOR web pregledača. Ipak, podešavanje ovakvog softvera je komplikovano za većinu običnih korisnika, a u zemljama EU kao i SAD korišćenje TOR browsera je polu-legalno tj. u “sivoj zoni”, iz razloga što na Zapadu TOR koriste uglavnom ljudi iz podzemlja, kao i kriminalci svih fela. Treba reći da TOR koriste i novinari mnogih velikih medijskih kuća kako bi sigurno i bezbedno izveštavali iz ratnih područja i zemalja kao što su Кuba, Кina, Кazahstan, itd.
Slično je i sa smartfonima. Nije nikakva tajna da postoje softveri i uređaji koji mogu da “otključaju” bilo koji Android i iPhone uređaj. Uređaji poput “CelleBrite” mogu da pročitaju i podatke zaštićene otiskom prsta ili čak biometrijskim prepoznavanjem lica. Prošle godine je Američka agencija FBI ušla u pravi “rat” sa kompanijom Apple, od koje je tražila da otključa iPhone uređaj osumnjičenog. Кompanija je to odbila, ali je FBI ipak uspeo da telefon “pročita”, verovatno koristeći CelleBrite ili još napredniji uređaj pod imenom UFED.
Da ironija bude veća, mnogi polovni UFED uređaji su završili u rukama Meksičkih narko-kartela i drugih kriminalnih organizacija širom sveta – tako što su ih kriminalci kupovali na javnim aukcijama polovne opreme državnih organa SAD.
Ivan Trajković
