Izvoz srpske IT industrije u 2018 godini po prvi je premašio milijardu eura. Ova vest je izazvala veliku pažnju u stručnim krugovima, kako u zemlji, tako i širom regiona, pa i u evropskim tehnološkim medijima.
Srbija je broj jedan u svetu i kada je broj frilensera (slobodnih IT stručnjaka) u pitanju. Kompanije kao što je Nordeus, koja je po svojim igrama poznata širom sveta, ili Comtrade, koji je i partner jednog CERNa, primer su da iz Srbije može da u svet ode ne samo dobar softver i znanje, već i ti proizvodi mogu biti pravi cutting edge – narodski : vrhunski – kada je IT u pitanju.
Ono što je za kritiku je način na koji se IT promoviše u Srbiji “ to je budućnost, lako je to, skoro svako to može da radi…“. IT ekspert nije onaj koji je završio šestomesečni kurs ili godinu dana. Postoji veliki broj IT eksperata koji ni nemaju fakultetsku diplomu.
Ono što je kod IT-a bitno, a našem prosečnom građaninu nije baš blisko, je stalno učenje i usavršavanje. Bukvalno na dnevnom nivou treba pratiti nove softvere, tehnike programiranja, novosti iz sveta hardvera, interneta, komunikacija. IT ne može da se “ nauči jednom, a zna uvek“ jer se i sama IT industrija konstantno menja.
Naravno, odlična stvar je što već danas mlađi naraštaji odlično barataju internetom, računarima i mobilnim uređajima. Takvu zainteresovanost treba na vreme usmeriti ka kreativnosti, da ne budu samo IT konzumenti, već i IT kreatori.
Ujedinjene nacije smatraju da će posle 2030. godine tehnološka nepismenost biti jednaka opštoj nepismenosti, a već danas je nemoguće naći posao koji u nekom svom obliku ne sadrži poznavanje rada na računaru i korišćenje IT resursa.
I kao što ne može svako da svira violinu ili klavir, ili da vozi Formulu jedan, tako i nije svako zainteresovan za IT i nove tehnologije. Naravno, širu populaciju treba obrazovati, ali „Svi u IT“ teško može, ne samo u Srbiji, već ni u zemljama pet puta bogatijim od nas.
Ivan Trajković
