Od skromnih početaka do današnjih moćnih uređaja koji omogućavaju neverovatne vizuelne doživljaje, grafičke karte (GPU) ne samo da su obeležile napredak u video i gejming industriji, već su promenile i način na koji koristimo računare.
Od ograničenog kapaciteta i prikazivanja teksta i jednostavnih 2D grafika, do mogućnosti renderovanja složenih 3D svetova u realnom vremenu, grafičke kartice su u svojoj višedecenijskoj evoluciji prošle kroz nekoliko ključnih faza razvoja. U samom početku taj razvoj je bio spor i težak, da bi danas stigli do takvog nivoa da bukvalno svake godine izađe nova, unapređena serija GPU jedinica.
Evo kako se u kratkim crtama kretao put koji su grafičke karte prešle da bi postale jedna od najznačajnijih hardverskih komponenti modernih računara, ali i važan činilac u celokupnoj IT industriji današnjice.
Počeci – grafičke karte u eri piksela
Kada su se pojavili prvi personalni računari, grafičke kartice su bile sposobne samo za prikazivanje teksta na ekranu i nešto kasnije osnovnih slika. Resursi su bili ograničeni, te je i mogućnost procesiranja grafike bila zaista mala.
Ukoliko izuzmemo prve hardvere (koji su igrali ulogu uređivanja grafike) napravljene za potrebe američke vojske, onda možemo reći da istorija grafičkih karti kakve danas poznajemo počinje 1981. godine. Te godine su izašle dve IBM-ove video kartice zajedno sa IBM PC-jem. U pitanju su bile Monochrome Display Adapter (MDA) i Color Graphics Adapter (CGA).
MDA je radila samo u režimu teksta i mogla je da prikaže 80 kolona i 25 linija na ekranu. Imala je samo 4KB video memorije i davala je samo zelenu boju na crnoj pozadini. Sa druge strane, CGA se smatra kao IBM-ova najranija kolorna grafička kartica. Podržavala je isti 80×20 režim teksta, 640×200/4 grafiku i imala je16 KB video memorije. Ipak, bez obzira na nešto bolje performanse CGA-a, MDA je postala popularnija na tržištu, posebno u poslovne svrhe, zbog porta za štampač.
VGA i prve 2D i 3D grafičke kartice
U 1987. godini, stigao je Video Graphics Array (VGA) standard. Omogućavao je režim grafike 640×480/16 i 256 KB video memorije. Nakon njegovog lansiranja, neke korporacije poput Cirrus Logica, S3 i ATI odlučile su da poboljšaju broj korišćenih boja i rezoluciju grafičkih karti. Iz toga je proizašao standard Super VGA (SVGA). SVGA je podržavao 2 MB video memorije i rezoluciju 1024×768 u režimu od 256 boja, što je bio izuzetan napredak.
Prve 2D i 3D kartice predstavljene su javnosti 1995. godine i imale su sposobnost prikazivanja višedimenzionalnih slika koje nisu postojale do tada. Ove kartice su uglavnom razvijene od strane kompanija Matrox i ATI (današnji AMD). Prvi grafički čip koji je široko prihvaćen u gejmingu, pod nazivom Voodoo, pušten je u prodaju 1997. godine.
Brzina grafičkog procesora i 3D algoritmi uglavnom su bili u fokus kontinuiranih poboljšanja grafičkih kartica od 1999. do 2002. godine. Upravo u tom periodu se na tržištu javlja nov igrač – NVIDIA sa svojom serijom GeForce koja je u verziji GeForce 4 imala tehnologiju DDR i video memoriju do 128 MB. Od 2003. godine, tržištem grafičkih kartica dominiraju AMD (nekadašnji ATI) i Nvidia sa svojim Radeon i GeForce serijama.
Gejming industrija kao pokretač napretka
Kao jedan od glavnih pokretača inovacija i napretka kada su u pitanju grafičke karte nametnula se gejming industrija. Konstantna potreba korisnika za boljim vizuelnim iskustvima u igrama podsticala je kompanije da stalno unapređuju svoje proizvode. Ovo je rezultiralo brzim napretkom tehnologije i sve boljim grafičkim kartama koje su mogle da pruže sve impresivnije vizuelne efekte.
Primera radi, nekada jako popularna igrica SimCity kada se prvi put pojavila 1989. godine zahtevala je 16-bitnu SVGA grafičku kartu. Poslednja verzija za Windows operativni sistem zahtevala je minimum grafičku karticu ATI Radeon HD 2600 ili Nvidia GeForce 7800.
Igrice koje danas izlaze poput najboljih simulacija ili kao što je, na primer, Alan Wake 2 ne mogu se igrati ukoliko vam je grafička kartica slabija od Nvidia GeForce GTX 2060 / AMD RX 6600, a preporuka je da imate Nvidia GeForce RTX 3070 / Radeon RX 6700 XT. A za potpuni užitak u igri, prema kreatorima igre, moraćete da korisitie grafičku karticu Nvidia GeForce RTX 4080 koja ima čak 16GB memorije tipa GDDR6X i radni takt grafičkog procesora od 1605 MHz.
Ukoliko ste i vi deo gejming zajednice, svakako će vam biti potrebna jača grafička karta koja će moći da pokreće zahtevnije igre. Naravno, cene zavise od same specifikacije ali i od proizvođača. Zato, detljano pretražite koje su grafičke kartice u ponudi, kako se kreću cene i tek onda donesite odluku o kupovini. Imajte na umu da za kvalitetnu grafičku kartu morate izdvojiti nešto više novca.
Uvod u virtuelnu stvarnost
Sa dolaskom virtuelne realnosti (VR), proizvođači grafičkih karti su se našli pred potpuno novim izazovima. Zahtevi za VR iskustvima su ogromni, jer je potrebno renderovati dve odvojene slike, po jednu za svako oko, pri brzini od najmanje 90 sličica u sekundi kako bi sve izgledalo perfektno u očima korisnika. Ovo je dovelo do razvoja vrhunskih grafičkih kartica koje su sposobne da pruže ne samo visoku rezoluciju, već i ultra brzu promenu zahtevnih grafičkih prikaza bez zastoja.
Danas je nezamislivo da igrate vrhunske igrice bez Ray Tracing tehnologije. Ona omogućava da doživite virtuelnu stvarnost stvarajući senke i odsjaje poput onih u realnom svetu. Renderovanjem pojedinačnih kadrova gejmerima je omogućena virtuelna stvarnost. Takođe, DLSS 3.0 ili Deep Learning Super Sampling ubrzava broj frejmova koji se renderuju i prikazuju u igricama koristeći veštačku inteligenciju.
Najnovije Nvidia grafičke kartice dolaze iz serije GeForce RTX 4090 i u stanju su da, oslanjajući se na AI tehnologiju, korisniku pruže makismalan užitak. Isto važi i za AMD-ove najnovije kartice iz serije Radeon RX 7900. Međutim, za sada prema gejmerima i ljudima kojima je grafika deo posla, prednost ima Nvidia, ali je sigurno da će i AMD imati adekvatan odgovor u skorijoj budućnosti.
Budućnost grafičkih karti
Mnogi smatraju da će sledeći korak u evoluciji grafičkih karti biti dalje unapređenje u oblasti veštačke inteligencije (AI) i mašinskog učenja. AI može biti korišćena za poboljšanje grafičkih efekata, kao i za optimizaciju performansi. Takođe, očekuje se da će se grafičke karte sve više integrisati sa ostalim tehnologijama, kao što su cloud computing i Internet of Things (IoT), što će omogućiti još veću fleksibilnost i efikasnost u obradi grafike.
Evolucija grafičkih karti predstavlja neverovatan put napretka u tehnologiji. Grafičke karte danas omogućuju neverovatne vizuelne doživljaje koji su bili nezamislivi pre samo nekoliko decenija. Sa konstantnim napretkom tehnologije, budućnost grafičkih karti je svetla, obećavajući još uzbudljivija i realističnija vizuelna iskustva za sve nas.
