Većina aplikacija, društvenih mreža i usluga na internetu su besplatne kao i aplikacije koje dolaze preinstalirane na računarima, smartfonovima i tabletima. Ali, da li je to baš tako?
“Ako ne platite za neku uslugu, onda ste Vi roba” je izreka koja je vrlo česta u svetu tehnologije. Većina ljudi – zapravo 99% korisnika – nikada ne čita Terms of Use ili Uslove korišćenja, koji dolaze sa svakom aplikacijom ili softverskim paketom. A u tim uslovima korišćenja vrlo jasno piše kako i na koji način aplikacija prikuplja podatke o vašim aktivnostima, kretanju, načinu na koji koristite aplikaciju, i slično.
Kompanije kao što su Google, Facebook i Snapchat najviše zarađuju tako što podatke o korisnicima prodaju u svrhu targetiranog reklamiranja. Oko 15% linkova na Google pretrazi su sponzorisani linkovi, i ovakvi linkovi su uvek prvi u pretrazi, a to takođe znači da je neko platio da bi bio među prvima u pretrazi.
Ovo se najbolje vidi kada pretražujete tehničku robu ili automobile na Internetu. Naravno, cilj ovih kompanija i jeste zarada, većina IT divova su kompanije koje posluju na berzi, te investitori očekuju profit i veću zaradu svakog kvartala. Zadnjih meseci se u SAD, kao i u mnogim drugim zapadnim zemljama povela ogromna debata (i istrage) o tome kako se brda podataka korisnika iz celog sveta koriste i (zlo)upotrebljavaju. Evropska Unija je nedavno kaznila kompaniju Google sa čak 5.1 milijardom dolara, zbog prikupljanja podataka i monopola.
A koliko zapravo vrede podaci svakog korisinka?
Pravi dogovor je – koliko god je neko spreman da plati za njih. U zadnjih nekoliko meseci nam stižu vesti o hakerskim napadima na Fejsbuk, Google, i mnoge druge onlajn servise. U današnje vreme , kada su stotine miliona ljudi u svakom trenutku povezani na Internet, to je znak da je stiglo novo doba privatnosti, gde neka stara pravila više ne važe.
Naročito su ugrožene takozvane messaging aplikacije – FB Messenger, Whats App, Telegram. U Srbiji ima oko 4.5 miliona aktivnih Internet korisnika, društvene mreže Fejsbuk i Instagram koristi oko 3 miliona, a društvenu mrežu Twitter oko pola miliona korisnika. Više od polovine domaćinstava, oko 52 odsto, poseduje računar, dok 45 odsto poseduje dva i više računara. Mobilni telefon poseduje više od 5 miliona, a pametne telefone 1.5 miliona građana.
Društvene mreže i internet su postali važan deo naših života, a mnogima i primarno sredstvo za komunikaciju sa porodicom i prijateljima. E sada, zamislite da neko pročita sve vaše sms-ove, poruke na Viberu ili Fejsbuku. Mnogi u svojim telefonima čuvaju i podatke o kreditnim karticama, medicinske podatke kao i privatne fotografije. Na internetu je veoma teško za običnog korisnika da odredi kakve su namere “druge strane” i da li iza njih stoje pojedinci ili čak cele kompanije.
Aktuelni izbori u SAD i EU su otkrili i jednu novu stranu društvenih mreža, a to je uticaj na samo biračko telo i pokušaji da se javni diskurs skrene u jednom ili drugom pravcu. Tu je takođe i poplava lažnih vesti sa svih meridijana, na šta ni Srbija nije imuna.
Da bi se zaštitili, na internetu se ponašajte kao i u stvarnom životu.
- Ne delite privatne informacije i fotografije, ne komunicirajte sa potpuno nepoznatim osobama.
- Koristite samo zvanične aplikacije za finansijske transakcije.
- Uvek imajte instaliran anti virus softver.
- Nikada ne otvarajte sumnjive i nepoznate sajtove koji se reklamiraju bombastičnim naslovima i porukama.
- Izbegavajte online trgovine sumnjivog kvaliteta, kojima je jedina reklama na Fejsbuk stranici.
Uz malo dobre volje i pažnje, internet i moderne tehnologije će biti vaš saveznik, koji vam može pomoći na bezbroj načina u svakodnevnom radu, učenju ili zabavi.
Ivan Trajković
