Svakog proleća uoči Uskrsa procveta drvo za koje jedna legenda kaže da je blagosloveno da bude lepo i mirisno. Postoje brojne priče o tome kako je jorgovan nastao i nemaju veze sa botanikom, ali se prepičavaju vekovima.
Jedna od najlepših i najtužnijih priča o jorgovanu vezuje se za predstojeći praznik i podseća na to da uprkos tome šta nam se dešava i koliko su teške naše borbe ipak prolaze.
Po Hristovom raspeću, Bogorodica majka Isusova je bila veoma tužna. Hodala je dugo, lijući suze sa svojim sinom jedincem. Umorna, sela je pod drvo, koje je u tom trenutku bilo puno lišća, ali bez cvetova.
Priča kaže da je ženu oborio umor i bol koju je osećala, da je zadremala, a drvo je nežno otpustilo svo svoje lišće i pokrilo Bogorodicu.
Kada se Bogorodica trgla iz sna, primetila je ogoljene grane drveta pod kojim je spavala, a zatim je obratila pažnju na lišće koje ju je pokrivalo i grejalo tokom sna. Osetivši zahvalnost, izrekla je blagoslov : „Budi uvek blagosloveno i mirisno!“
Tog momenta, drvo je po prvi put procvetalo i pokazalo mnoštvo čarobnih ljubičastih latica, koje su divno zamirisale.
