Psihoterapija predstavlja izuzetno efikasan i široko prihvaćen način unapređenja mentalnog zdravlja, prevazilaženja različitih emocionalnih poteškoća, rešavanja životnih problema i postizanja većeg stepena ličnog zadovoljstva i ispunjenosti. Nažalost, i dalje u nekim sredinama i društvenim krugovima se može sresti određena doza rezerve, stigme ili predrasuda prema traženju ovakve vrste stručne pomoći.
Prepoznavanje situacija u kojima bi razgovor sa kvalifikovanim psihoterapeutom doneo značajno olakšanje, poboljšao kvalitet života i unapredio opšte funkcionisanje od ključne je važnosti za očuvanje mentalnog zdravlja i blagostanja.
Prepoznavanje individualne potrebe za psihoterapijskom podrškom
Često se, u svakodnevnom životu, ljudi pitaju da li je određeni problem, životna situacija, emocionalno stanje ili obrazac ponašanja sa kojim se suočavaju, dovoljno ozbiljan, intenzivan ili dugotrajan da bi se obratili psihoterapeutu za stručnu pomoć i podršku. Iako ne postoji univerzalni i apsolutni odgovor na ovo pitanje, jer je svaka osoba jedinstvena i svaki problem je specifičan, postoje određeni prepoznatljivi pokazatelji, signali i simptomi koji sugerišu da bi psihoterapija mogla biti od velike koristi.
Jasna indikacija potrebe za stručnu pomoć je kada problemi koje imamo na nas utiču tako da nam ometaju svakodnevno funkcionisanje. Bitno je gledati 3 važne sfere naših života. To su: fizička, socijalna i poslovna sfera. Kada naš problem utiče na neku od njih, to je dobar indikator da nam stručna pomoć može biti od koristi.
Konstantan osećaj stresa i anksioznosti
Kontinuirani, dugotrajni i intenzivni osećaj stresa, anksioznosti (unutrašnjeg nemira, zabrinutosti, strepnje), koji se manifestuje kao stalna napetost, nemogućnost opuštanja, preterana briga oko svakodnevnih stvari, ili panični napadi, i koji značajno ometa normalno funkcionisanje u svakodnevnim aktivnostima, može biti jasan signal da je potrebna stručna pomoć u pronalaženju efikasnih strategija i tehnika za upravljanje ovim stanjima i prevazilaženje uzroka koji do njih dovode.
Poteškoće u regulisanju raspoloženja
Poteškoće u regulisanju raspoloženja, koje se mogu ispoljavati kroz različite oblike i intenzitete, kao što su dugotrajna tuga, osećaj praznine, gubitak interesovanja i zadovoljstva za aktivnosti koje su ranije osobi pričinjavale zadovoljstvo (hobiji, druženje sa prijateljima, posao), osećaj beznađa, bespomoćnosti, gubitka energije, hroničnog umora, ili pak, preterana razdražljivost, nagle promene raspoloženja i impulsivno reagovanje, takođe mogu ukazivati na potrebu za psihoterapijskim tretmanom. Tretman je korisan da ukaže osobi kako bi trebalo da se suoči sa uzrocima ovih stanja, razvije zdravije mehanizme suočavanja i povrati emocionalnu ravnotežu.
Problemi u međuljudskim odnosima
Problemi u interpersonalnim odnosima, koji se manifestuju kroz učestale konflikte, nesporazume, probleme u komunikaciji, osećaj nerazumevanja ili usamljenosti, sa članovima porodice (roditeljima, decom, bračnim partnerom), prijateljima, kolegama na poslu ili drugim osobama u socijalnom okruženju, mogu biti jasan znak da je potrebna stručna pomoć u razvijanju boljih komunikacionih veština, konstruktivnih načina rešavanja sukoba, postavljanju zdravih granica u odnosima i razumevanju sopstvenih i tuđih potreba i emocija.
Nedostatak motivacije i nisko samopouzdanje
Nedostatak motivacije, uporan osećaj nesigurnosti, nisko samopouzdanje i samopoštovanje, stalno preispitivanje sopstvenih vrednosti i sposobnosti, mogu biti oblasti u kojima psihoterapija pruža značajnu i dragocenu podršku, kroz rad na preispitivanju i transformaciji negativnih, ograničavajućih i disfunkcionalnih uverenja o sebi, drugima i svetu, i kroz izgradnju pozitivnije i realističnije slike o sebi, jačanje unutrašnjih resursa i razvijanje zdravog samopouzdanja.
Traumatska iskustva iz prošlosti
Traumatska iskustva iz prošlosti, kao što su različite vrste zlostavljanja (fizičko, emocionalno, seksualno), zanemarivanje, gubitak bliske osobe, saobraćajne nesreće, prirodne katastrofe ili druga potresna iskustva, koja nisu adekvatno prorađena i integrisana, mogu imati dugotrajan i dubok negativan uticaj na svakodnevni život, funkcionisanje, emocionalno stanje i međuljudske odnose osobe. Psihoterapija nudi siguran i podržavajući prostor, kao i stručno vođstvo i podršku za suočavanje sa traumom, njenu obradu i prevazilaženje, i postepeni proces isceljenja i oporavka.
Pojava različitih fizičkih simptoma
Pojava različitih fizičkih simptoma, kao što su hronični umor, iscrpljenost, nesanica ili preterana potreba za snom, glavobolje, bolovi u različitim delovima tela (leđima, vratu, stomaku), probavne smetnje, ili drugi somatski simptomi za koje ne postoji jasno i nedvosmisleno medicinsko objašnjenje (nakon obavljenih svih relevantnih medicinskih pregleda i analiza), može ukazivati na povezanost sa emocionalnim stresom, potisnutim emocijama, psihološkim faktorima i nerazrešenim unutrašnjim konfliktima. Razgovor sa psihoterapeutom, u takvim situacijama, mogao bi biti izuzetno koristan i blagotvoran.
Poteškoće u izražavanju emocija
Poteškoće u kontroli i adekvatnom izražavanju emocija, kao što su preplavljujući bes, nekontrolisani izlivi ljutnje, dugotrajna i intenzivna tuga, preterani strah, anksioznost ili panični napadi, takođe mogu biti jasna indikacija da je potrebna stručna pomoć u razvijanju zdravih i adaptivnih mehanizama suočavanja sa stresom, regulacije emocija i konstruktivnog izražavanja osećanja.
Mnogobrojne dobrobiti psihoterapijskog procesa
Psihoterapija, kroz uspostavljanje sigurnog, poverljivog i podržavajućeg odnosa između klijenta i terapeuta, omogućava dublje i sveobuhvatnije razumevanje sopstvenih emocionalnih stanja, misli, obrazaca ponašanja, uzroka tih stanja i načina na koji oni utiču na naš život. Psihoterapeut na seansama pomaže klijentu da istraži svoje unutrašnje konflikte, osvesti potisnute emocije i nezdrave obrasce razmišljanja, i pruža podršku u razvijanju novih, zdravijih načina suočavanja sa životnim izazovima.
Kroz saradnju sa kvalifikovanim i iskusnim terapeutom, osoba ima priliku da istraži i osvesti svoje unutrašnje konflikte, potisnute emocije, nezdrave obrasce razmišljanja i ponašanja, i da razvije zdravije, efikasnije i adaptivnije načine suočavanja sa stresom. Aktivan rad na sebi u terapijskom kontekstu, uz podršku i vođstvo terapeuta, doprinosi izgradnji pozitivnije, realističnije i stabilnije slike o sebi, jačanju samopouzdanja, samopoštovanja i osećaja unutrašnje sigurnosti, samoprihvatanja i ljubavi prema sebi.
Unapređenje komunikacionih veština, učenje postavljanja zdravih i jasnih granica u međuljudskim odnosima, razvijanje asertivnosti (sposobnosti da se na jasan, direktan i poštujući način izrazimo svoje potrebe, mišljenja i osećanja), i razumevanje sopstvenih i tuđih emocionalnih potreba, dovode do značajnog poboljšanja kvaliteta odnosa sa drugim ljudima. Psihoterapija može značajno doprineti ublažavanju, pa čak i potpunom uklanjanju simptoma različitih mentalnih tegoba i poremećaja, kao što su depresija, anksioznost, panični napadi, fobije, opsesivno-kompulzivni poremećaj, posttraumatski stresni poremećaj (PTSP), poremećaji ishrane i drugi.
Kroz terapijski proces, osoba ima priliku da radi na postizanju bolje ravnoteže i harmonije između različitih životnih oblasti i uloga (posla, porodice, ličnog vremena, socijalnih odnosa), na smanjenju osećaja preopterećenosti, iscrpljenosti i hroničnog stresa, i na pronalaženju smisla, svrhe i zadovoljstva u životu.
Optimalno vreme za uključivanje u psihoterapiju
Pravi trenutak za obraćanje psihoterapeutu i započinjanje psihoterapijskog procesa je onaj kada osoba, na osnovu introspekcije i samoposmatranja, prepozna da njene emocije, misli, ponašanja, međuljudski odnosi ili opšte funkcionisanje negativno utiču na njen svakodnevni život.
Nije neophodno, niti preporučljivo, čekati da problemi eskaliraju, postanu hronični, nepodnošljivi ili da dovedu do ozbiljnih posledica po mentalno i fizičko zdravlje – psihoterapija je izuzetno korisna i kao preventivna mera, i kao sredstvo za unapređenje mentalnog zdravlja, lični rast i razvoj, i postizanje većeg stepena samosvesti, samoprihvatanja i životnog zadovoljstva.
Umesto zaključka
Odluka da se potraži pomoć i podrška psihoterapeuta ne predstavlja znak slabosti, nemoći ili neuspeha. Naprotiv, ona je pokazatelj hrabrosti, zrelosti, odgovornosti prema sebi, svom zdravlju i svom životu, i želje za poboljšanjem kvaliteta života, prevazilaženjem problema i ostvarivanjem sopstvenih potencijala.
Bez obzira da li se osoba suočava sa konkretnim, jasno definisanim problemima, ili jednostavno oseća potrebu da radi na svom ličnom rastu i razvoju, da bolje razume sebe, svoje emocije i svoje ponašanje, psihoterapija može biti izuzetno dragocen resurs, podrška i putokaz na tom putu ka ostvarivanju ispunjenijeg, srećnijeg, zdravijeg i kvalitetnijeg života.
