Kao vrhunki vid vizuelne umetnosti, kineska kaligrafija vekovima fascinira svet. Stilizovano umetničko pisanje kineskih znakova čak postavlja standard po kome se kinesko slikarstvo ocenjuje – jer su ove dve umetnosti blisko povezane.
Rane kineske pisane reči bile su pojednostavljene slike. Ove ilustracije su kroz maštu ili sugestiju nosile određena značenja, bile su fleksibilne u kompoziciji i mogle su se razvijati uz pomoć malih, ali brojnih varijacija. Naširoko proučavano, kinesko kaligrafsko pisanje je izuzetno cenjeno i razvijeno još od davnina. U novije vreme postalo je temelj i izvor inspiracije za različite interpretacije umetnika. Šta zapravo znamo o ovoj specifičnoj manifestaciji jezika?
Kineska kaligrafija – drevna umetnička forma
Umetnost kineske kaligrafije postoji još od dinastije Shang u drevnoj Kini. Najraniji poznati kineski logogrami ugravirani su na kostima ramena velikih životinja i na oklopima kornjača. Iz tog razloga, pismo koje se nalazi na ovim predmetima obično se naziva jiaguven, odnosno pismo od ljuske i kosti. Pretpostavlja se da je svaki ideograf pažljivo komponovan pre nego što je urezan. Iako figure nisu potpuno ujednačene veličine, nema velikih razlika u dimenzijama. Veruje se da su evoulirale iz grubih ogrebotina koje datiraju iz dalje prošloti.
Pošto je bukvalni sadržaj većine jiaguven-a povezan sa drevnim religioznim, mitskim predviđanjima ili ritualima, jiaguven je poznat i kao pismo s kostima proročišta. (Ove oznake su se odnosile na pitanja kao što su osnivanje naselja, ratovanje, lovačke ekspedicije, vremenska prognoza itd.)
Iako su arheolozi i paleografi pokazali da je ovo rano pismo bilo široko upotrebljavano u dinastiji Shang (oko 1600–1046. p.n.e.), postoje izvesni dokazi da se koristilo čak u neolitskom dobu. Naime, sličan natpis pronađen je na komadu grnčarije u Šandong provniciji, koji datira iz kasne neolitske kulture Longshan (oko 2600–2000 p.n.e.).
Legendarni pronalazač kineskog pisma bio je Kanđi, koji je dobio svoje ideje posmatrajući otiske stopala životinja i tragove ptičjih kandži na pesku, kao i druge prirodne pojave. Zatim je počeo da izrađuje jednostavne slike od minimalnog broja linija, ali tako da bude lako prepoznatljivo šta predstavljaju.
Kulturno-umetnički položaj kaligrafije
U drevnoj Kini kaligrafija je bila veoma cenjen oblik vizuelne umetnosti, a ponekad i važniji od slikarstva i vajarstva. Kako ima istu umetničku vrednost kao i poezija, kaligrafsko pisanje predstavlja izlaz za slobodno izražavanje u kineskoj kulturi.
Od najranijih dana u Kini, kaligrafija nije bila samo oblik dekorativne umetnosti, već se smatrala jednim od vrhunskih oblika vizuelne umetnosti, više od slika i skulptura. Njen uticaj takođe se može videti u modernoj umetnosti, arhitekturi i dizajnu. Za narod Kine kaligrafija je izvor ponosa, jer oslikava bogatu umetničku tradiciju zemlje.
Važno je napomenuti, u kaligrafiji fokus nije samo na pisanoj reči, ona takođe radi na oplemenjivanju nečijeg karaktera. U drevnoj Kini, dečje veštine lepog rukopisa i kaligrafije kultivisane su kao odraz njihove dobre ličnosti i skupa vrlina.
Alati kaligrafa – posebnim priborom do umetničkih kreacija
Kaligrafi danas koriste osnovne materijale koji uključuju upijajući „pirinčani” papir, četkicu i pigment mastila.
Papir – važan aspekt kineske kaligrafije
Tip papira koji se koristi u kineskoj kaligrafiji je ključni aspekt umetničke forme. Utiče na teksturu, debljinu i upijanje mastila i stoga značajno utiče na konačni izgled rada. Dok neki kaligrafi preferiraju posebne papire kao što su Ksuan papir, Maobian papir ili papir od dlačica, moderni papiri se takođe mogu koristiti za pisanje četkom.
Ipak, tradicionalni pirinčani papir, poznat i kao Ksuan papir (xuān zhǐ), poželjan je izbor za one koji praktikuju kinesku kaligrafiju i slikanje. Tradicionalno se proizvodi u provinciji Anhui i veoma je cenjen zbog svoje mekoće, izdržljivosti i upijanja. Veruje se da upotreba Ksuan papira poboljšava lepotu i kvalitet kaligrafije. Iako se sastoji se od raznih osetljivih i tankih biljnih vlakana, karakteriše ga visoka otpornost na propadanje i starenje. Ako se dobro čuva, može trajati stotinama godina. Zbog toga i jeste suštinski element tradicije kineske kaligrafije. “Živost” drevnih svitaka i slika na pirinčanom papiru ostala je netaknuta vekovima, što je i više nego dovoljan dokaz kvaliteta i značaja papira.
Četkica – uticaj na izgled i tehniku kaligrafskih poteza
Četkica je obično napravljena od materijala kao što su bambus, drvo, porcelan ili rog za dršku, dok je glava napravljena od životinjske dlake. Dok su četke bile poznate u Kini dugo vremena, njihova upotreba je postala široko rasprostranjena tokom perioda Han. Četkica može da kreira poteze koji su oštri i precizni ili mekani i tečni, u zavisnosti od stila kaligrafa. Tip, oblik i veličina dlake četke koja se koristi takođe utiče na izgled i tehniku kaligrafskih poteza. Međutim, ključna karakteristika koju dele sve četke je njihova fleksibilnost, koja omogućava fluidnu i ekspresivnu kaligrafsku liniju.
Više od dve hiljade godina, četkica za mastilo je sastavni deo kineske kulture, koristi se ne samo za pisanje i slikanje, već i za druge umetničke izraze kao što su rezbarenje pečata i ukrašavanje grnčarije. Sasvim je izvesno, bez četkice tradicionalna kaligrafija ne bi bila ono što je danas.
Pigment mastila
Pigment mastila se dobija trljanjem pravougaonog ili okruglog štapića mastila na kamen od mastila sa malo vode. Štap je napravljen od kombinacije uglja i ulja zajedno sa drugim materijalima. Pigmenti mastila dobrog kvaliteta ne blede i ne koaguliraju u grudvice tokom pisanja. Sa različitim količinama vode pomešane sa mastilom, mogu da poprime različite nijanse.
Najbolji štapići za mastilo imaju fino zrno i proizvode lagan, zvonjav zvuk kada se tapka. Često su ukrašeni stihovima, kaligrafijom, bareljefima i slikama i smatraju se kolekcionarskim predmetima. Takođe, brušenje mastila štapićem po kamenu smatra se meditativnom i terapeutskom praksom koja zahteva strpljenje i veštinu. U savremeno doba, ljudi su otvoreniji za korišćenje mastila iz boca zbog pogodnosti i lakoće upotrebe.
Kaligrafija – muzika bez zvuka
Mnogi savremeni proučavaoci kineskog jezika i pisma kažu da je kaligrafija poput muzike bez zvuka. Uglavnom se govori o dve vrste kaligrafskih dela – krutoj i fleksibilnoj.
Kruti kaligrafski zapisi su snažni, moćni i veličanstveni. Fleksibilni radovi su delikatni, elegantni i graciozni. Ovde upravo dolazi do izražaja poređenje sa muzikom, jer dok posmatramo svaki napisani kineski znak možemo da osetimo određeni ritam, prisustvo estetike, pa čak i karakteristike kaligrafa.
Kaligrafsko pismo je posebno privlačno i izazovno u isto vreme za svakog prevodioca za kineski jezik. Za prevod sa kineskog je potrebna veština, sklonost ka umetnosti i sposobnost za razvijanje estetskih vrednosti. Savladavanje kaligrafije je ujedno uživanje za sve ljubitelje kineske kulture, jer podrazumeva učenje drevne umetnosti i duboko razumevanje kako jezika, tako i tradicije ove dalekoistočne zemlje.
