Steatoza, u narodu poznatija kao masna jetra, predstavlja ozbiljan zdravstveni problem koji se sve češće javlja u modernom svetu. Ova bolest se karakteriše nakupljanjem masnih naslaga unutar jetrenih ćelija, što ozbiljno narušava njen normalan funkcionalni kapacitet.
Jetra, kao najvažniji organ u metabolizmu i detoksikaciji, ima osnovnu ulogu u održavanju homeostaze (ravnoteže) organizma. Međutim, simptomi masne jetre su uglavnom nespecifični i mogu se manifestovati na različite načine, što i samu dijagnostiku čini izazovnom. Neke od najčešćih pojava ćemo objasniti u narednim redovima.
Najčešće ne shvatamo koliko je jetra važna
Od malena nas uče kako je jetra organ koji ima sposobnost regeneracije, pa je ni ne shvatimo ozbiljno tokom života. Često smatramo da se problemi javljaju samo kod starijih ljudi. Međutim, jetra je podložna brojnim oboljenjima u svakom životnom dobu. Ali da krenemo od osnova.
Nalazi se u gornjem delu stomaka, sa desne strane, ispod rebarnog luka. Prva i možda njena najpoznatija funkcija je detoksikacija. Jetra uklanja štetne supstance iz krvi, uključujući lekove, alkohol, toksine i druge neželjene materije. Takođe, sintetiše enzime i proteine koji pomažu u neutralizaciji opasnih hemikalija.
Jetra nam je važna i kod varenja hrane. Proizvodi žuč, koja se nalazi u žučnom mehuru i oslobađa se u tankom crevu kako bi pomogla u emulzifikaciji masti, olakšavajući njihovu apsorpciju. Ovaj proces nam omogućava da efikasno iskoristimo sve hranljive materije iz hrane.
Možda niste znali za ovaj podatak, ali jetra je i centralna merna stanica koja reguliše šećere u krvi. Kontroliše nivo glukoze skladištenjem šećera u obliku glikogena i oslobađanjem glukoze prema potrebi.
Mala, ali veoma moćna i važna, organ koji olako shvatamo dok sve funkcioniše kako treba, međutim, nekada joj vreme za borbu sa našim lošim navikama iscuri. Tada se javljaju problemi.
Jedan od najčešćih danas je masna jetra, medicinski poznata kao hepatoza ili steatoza. Masna jetra nastaje kada se višak masnih kiselina akumulira unutar jetrenih ćelija. Ova akumulacija može biti uzrokovana faktorima poput prekomernog unosa masne hrane, alkoholizma, dijabetesa, gojaznosti i genetskih predispozicija. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, procenjuje se da više od 25% svetske populacije ima masnu jetru. Ipak, važno je naglasiti da masna jetra nije jedini problem koji može zadesiti ovaj organ. Druge česte bolesti i stanja su hepatitis, ciroza, tumor i infekcije. Redovni medicinski pregledi, zdrav način života i pravovremeno lečenje sprečavaju ozbiljne komplikacije. Ali, pre same dijagnostike neophodne su biohemijske analize i testiranje svih potrebnih parametara.
Masna jetra pokazuje znake kada nešto nije kako treba
Važno je napomenuti da masna jetra često ne izaziva simptome u ranim fazama, što čini dijagnozu težom. Primeti se tokom rutinskih pregleda ili redovne kontrole krvne slike. Međutim, kako bolest napreduje, mogu se javiti simptomi kao što su osećaj težine u desnom gornjem delu stomaka, bolovi u trbuhu ili nelagodnost. Ponekad se može pojaviti i otečenost stomaka. Ako nešto od ovoga primetite, znači da je vreme za posetu lekaru.
Jedan od prvih znakova uglavnom je umor i opšta malaksalost. Ovo se dešava zbog smanjenja sposobnosti jetre da efikasno obavlja svoje funkcije, što dovodi do slabijeg detoksikacionog kapaciteta. Pacijenti često osećaju bol ili nelagodnost u gornjem desnom delu stomaka, gde se jetra nalazi.
Povećanje telesne mase i gojaznost često prate masnu jetru, i obrnuto. Insulinska rezistencija, koja je čest pratilac gojaznosti, takođe doprinosi razvoju masne jetre. Osobe sa masnom jetrom često imaju i povećane nivoe masnoća u krvi, što je uzročnik i ateroskleroze i srčanih problema.
Kao što smo već napomenuli, masna jetra se olako shvata, uprkos činjenici da četvrtina planete boluje od iste. Ali, neadekvatno postupanje može dovesti do ozbiljnih komplikacija poput ciroze jetre, hepatičke insuficijencije i hepatocelularnog karcinoma. Stoga, rana dijagnoza i adekvatno lečenje igraju ključnu ulogu u sprečavanju progresije bolesti i očuvanju funkcije ovog važnog organa. Osobe koje primete simptome ili imaju faktore rizika trebalo bi da se hitno konsultuju sa svojim lekarom radi adekvatnog lečenja. Dijagnoza se postavlja na osnovu ultrazvučnog pregleda jetre, biopsije i (ili) seroloških testova.
Kako se leči masna jetra?
Pre svega, promenama u životnom stilu. Osnovni korak u lečenju je promena u ishrani. Preporučuje se smanjen unos masne hrane, šećera i alkohola. Umesto toga, naglasak treba staviti na voće, povrće, integralne žitarice i nemasne proteine.
Ishrana bi trebalo da se bazira na balansiranoj količini makronutrijenata uz poseban naglasak na unosu omega-3 masnih kiselina, koje se nalaze u ribi, lanenom semenu i orašastim plodovima, a pokazale su se korisnim u smanjenju upale jetre. Postepeno i održivo mršavljenje, uz podršku nutricioniste, veoma je značajno. Gubitak samo 5-10% ukupne telesne mase može znatno poboljšati funkciju jetre.
Redovna fizička aktivnost je nezaobilazna, jer se pridružuje podršci u smanjenju telesne mase i poboljšava osetljivost na insulin. Osim toga, vežbanje ima pozitivan uticaj na smanjenje nivoa masti u jetri. Preporučuje se najmanje 150 minuta umerenog aerobnog vežbanja nedeljno.
U nekim slučajevima, lekar može preporučiti i farmakološke terapije. Ovi lekovi imaju za cilj regulisanje insulinske rezistencije koja prati masnu jetru, regulisanje nivoa šećera u krvi i smanjenje zapaljenja. Nedavna istraživanja su pokazala da antioksidanti poput vitamina E mogu imati blagotvoran efekat na jetru. Međutim, ove supstance treba koristiti pod pažljivim nadzorom lekara. Odluka o upotrebi lekova uvek se donosi na osnovu individualne procene pacijenta i ozbiljnosti njegove situacije. Nikako ih nemojte koristiti na svoju ruku.
Kod pacijenata sa alkoholnom masnom jetrom, deo terapije je potpuno izbegavanje alkohola. U slučaju napredne fibroze ili ciroze jetre, može biti potrebno dodatno lečenje, uključujući transplantaciju kao krajnji korak u lečenju.
Zaključak
Porast osoba sa oboljenjima jetre, kako u svetu, tako i u Srbiji kod sve mlađih ljudi, poslednju deceniju tretira se kao epidemija. Nezdrave životne navike pojačavaju statistiku. Ono što ohrabruje, a u kontekstu je aktuelnih medicinskih dostignuća, je da su terapeutske opcije za lečenje bolesti jetre sveobuhvatne i efikasne. Međutim, rano otkrivanje i pravovremeno lečenje su ipak najvažniji faktori u postizanju uspešnih ishoda. Zato su redovni medicinski pregledi i laboratorijske analize prvi korak u prevenciji.
