Mladi ljudi nesumnjivo predstavljaju izuzetno značajan deo društva, ali istovremeno i jednu od najranjivijih grupa, koja se suočava sa mnogim izazovima u procesu osamostaljivanja. Pitanje koliko su mladi spremni da budu samostalni i nezavisni u Srbiji je važno ne samo zbog njihove budućnosti, već i zbog budućnosti društva u celini.
Uzimajući u obzir ekonomske i društvene okolnosti, ali i kulturne i druge faktore, u redovima koji slede ćemo istražiti stepen spremnosti mladih ljudi u Srbiji da preuzmu odgovornost za svoj život i ostvarenje svojih ciljeva.
Takođe ćemo se, sa druge strane, osvrnuti i na izazove sa kojima se mladi suočavaju u procesu osamostaljivanja, kao i na mogućnosti i resurse koji su im na raspolaganju za postizanje nezavisnosti i samostalnosti.
Mladi u Srbiji: Izazovi osamostaljivanja u kontekstu finansijskih mogućnosti
Kada se radi o osamostaljivanju, finansijske mogućnosti igraju ključnu ulogu u datom procesu. Upravo u tom kontekstu, mladi u Srbiji se suočavaju sa mnogim izazovima.
Mnogi mladi se neretko oslanjaju na finansijsku pomoć svojih roditelja, budući da u matičnoj poroidici vide sigurnost u koju nisu uvereni kada su ostale životne okolnosti u pitanju. Sa jedne strane, činjenica je da se mladi neretko suočavaju sa problemom neadekvatnih finansijskih resursa da bi postigli samostalnost koju žele, jer se osećaju razapetima između pitanja plaćanja stanarine, računa, hrane i ostalih osnovnih troškova i borbe da pronađu svoje mesto u društvu i na tržištu rada.
S druge strane, u našoj zemlji postoje resursi i programi za podršku mladima u ovom smislu, koji idu u prilog njihovim mogućnostima, ali se može diskutovati o tome da li su oni dovoljno poznati i da li su dostupni samo u određenim regionima zemlje.
Ovo navodi mlade da sve više razmatraju opcije kao što su selidbe u Beograd, Novi Sad i uopšte veće gradove, gde postoji više solucija i mogućnosti za njih u ovom pogledu. Mlade je potrebno ohrabriti da posmatraju širu sliku i stupe u proces ostamostaljivanja smelije, jer će upravo suočavanje sa sopstvenim potrebama u finansijskom pogledu da bude podstrek za njih da se bore za svoju poziciju na tržištu rada, stiču poznanstva koja će im pomoći da se informišu o mogućnostima zaposlenja i dodatno rade na sebi da bi se uklopili sa potrebama različitih industrija koje ulažu u mlad kadar i podstiču napredak svojih zaposlenih.
Kulturni faktori koji utiču na spremnost mladih da budu samostalni i nezavisni
Pored finansijskih izazova, kulturni faktori igraju značajnu ulogu u spremnosti mladih ljudi u Srbiji da budu samostalni i nezavisni.
Tradicionalno, porodica i zajednica imaju veoma važnu ulogu u životima mladih u Srbiji, što može otežati proces osamostaljivanja. Mladi se često suočavaju sa pritiskom da se pridržavaju određenih normi i očekivanja, što može ograničiti njihovu sposobnost da se osamostale i izgrade svoj put u životu.
Drugi kulturni faktor koji utiče na spremnost mladih da budu samostalni i nezavisni je percepcija obrazovanja. Na našem podneblju se izuzetno ceni formalno obrazovanje i diploma kao put ka uspehu u životu, dok se manje pažnje posvećuje drugim aspektima kao što su preduzetništvo, kreativnost i inovativnost. Iako je formalno obrazovanje neopozivo važno, ovo može stvoriti barijere za mlade ljude koji žele da se osamostale i razviju svoje talente van tradicionalnih obrazovnih puteva.
S druge strane, postoje i kulturni faktori koji podržavaju spremnost mladih da budu samostalni i nezavisni. Primera radi, upravo usađen snažan osećaj zajedništva čini da su mladi u Srbiji često veoma društveno angažovani, što ih može motivisati da se bore za promene u društvu i da preuzmu odgovornost za svoju budućnost.
Uopšte gledano, kulturni faktori su značajan faktor koji utiče na spremnost mladih u Srbiji da budu samostalni i nezavisni. Da bi se mladim ljudima pomoglo da postanu nezavisni, potrebno je prilagoditi kulturne norme kako bi se podstakla inovativnost i smelost u ovom pogledu. Takođe, neophodno je da se podrže inicijative koje podstiču društvenu solidarnost i angažman, a koje će mladima dati priliku da se izraze i da se bore za svoje ciljeve.
Značaj uloge obrazovanja u podsticanju samostalnosti i nezavisnosti mladih u Srbiji
Kao što smo prethodno već naglasili, obrazovanje igra ključnu ulogu u podsticanju samostalnosti i nezavisnosti mladih u Srbiji. Način na koji se mladi ljudi obrazuju može imati značajan uticaj na njihovu sposobnost da se osamostale i preuzmu odgovornost za svoj život i zbog toga je potrebno dodatno govoriti o potrebi za širim pristupom obrazovanju koji će podržati razvoj kreativnosti i preduzetništva.
Mladi ljudi moraju biti osposobljeni za sticanje neophodnih veština i znanja kako bi mogli da se suoče sa izazovima koje donosi savremeni svet. U vezi sa time, neformalno obrazovanje i samostalno učenje mogu pružiti mladima priliku da steknu nove veštine, da istražuju svoje interese i talente, te i da razvijaju inovativne ideje. U Srbiji postoji niz nevladinih organizacija, startapa i drugih inicijativa koje podržavaju mlade u ovom kontekstu, što je od ključne važnosti za njihovo stupanje su samostalan život.
Obrazovanje samo po sebi može biti važan alat za prevazilaženje kulturnih barijera koje ograničavaju sposobnost mladih da se osamostale. Promovisanje kulturne raznolikosti i podrška u razvoju interkulturalnih veština mogu pomoći mladim ljudima da se oslobode pritiska tradicionalnih normi i očekivanja i da razviju sopstveni identitet i stil života. Da bi se podržali mladi ljudi u ovom procesu, potrebno je stvoriti širi pristup obrazovanju, pružiti podršku inicijativama koje podržavaju neformalno obrazovanje i kreativnost, kao i promovisati kulturnu raznolikost i podršku u razvoju interkulturalnih veština.
Uticaj psihološkog i emotivnog faktora na osamostaljenje mladih u Srbiji: Porodične vrednosti i društvo
Porodica je jedna od najvažnijih institucija u životu mladih ljudi u Srbiji. Porodične vrednosti, uključujući i način na koji se mladi odgajaju, mogu imati značajan uticaj na njihovu spremnost da budu samostalni i nezavisni. U tradicionalnom srpskom društvu, porodica se smatra osnovnom ćelijom i mladi ljudi su često pod jakim uticajem roditelja i drugih starijih članova porodice. Ovo može biti korisno za mlade koji su u potrazi za sigurnošću i podrškom, ali takođe može ograničiti njihovu sposobnost da se osamostale i donose sopstvene odluke.
Način na koji se porodice odnose prema pitanjima poput novca, karijere, slobodnog vremena i društvenih aktivnosti može takođe uticati na spremnost mladih da preuzmu odgovornost za svoj život. Ukoliko mladi ne osećaju podršku porodice u svojim naporima da postanu nezavisni, mogu biti izloženi osećanjima nesigurnosti i neprilagođenosti, što ih može usporiti u procesu osamostaljivanja.
Psihološki i emotivni faktori mimo uticaja matične porodice takođe igraju ključnu ulogu u osamostaljivanju mladih ljudi u Srbiji, iako ovo nije karakteristično samo za dato podneblje. Mladi se često suočavaju sa strahom od neuspeha ili osude drugih, što može ograničiti njihovu spremnost da preuzmu rizik i budu samostalni. Ovo se može odraziti na njihovu sposobnost da preuzmu inicijativu, da traže nove mogućnosti i da se suoče sa neizvesnošću.
Važno je da se porodica kao stub društva i društvo u celini prilagode promenama u načinu života, te da se pruži podrška mladim ljudima u njihovim naporima da postanu nezavisni i preuzmu odgovornost za sebe u potpunosti.
Pitanje osamostaljenja mladih u Srbiji je veoma kompleksno, te samim time odgovor na isto zahteva analizu više od jednog faktora koji mogu na njega uticati. Činjenica je da u odnosu na zapadne zemlje i zemlje koje su pod snažnijim zapadnim uticajem Srbija kaska, kada je nivo samostalnosti mladih ljudi u pitanju. S druge strane, postoji veliki potencijal da se stil života u datom kontekstu izmeni u pozitivnom smislu i da naši mladi postanu smeliji. Budući da su mladi stub naše budućnosti, potrebno je podržati ih na putu ka samostalnom životu, diskutujući na ovu temu i radeći na opštem društvenom napretku, koji će dovesti do većih mogućnosti za mlade ljude u bliskoj budućnosti.
Autor: Ljiljana Bugarin
